Tri godine od odluke da se nesavesnim investitorima oduzmu lokacije koje godinama stoje nezavršene, Beograd je i dalje pun zapuštenih gradilišta. Od evidentiranih 573 sporna placa, Komisija za oduzimanje zemljišta obradila je svega 60-tak. Za slab učinak Komisije, kažu, kriv je nedorečen zakon, kako piše Blic.
Nestašica lokacija za gradnju podstakla je gradske vlasti da početkom 2005. godine formiraju Komisiju koja bi nesavesnim investitorima oduzimala placeve. Tada je Direkcija za gradsko građevinsko zemljište evidentirala čak 573 zapuštena gradilišta, koja godinama, a neka i decenijama, stoje nezavršena.
Tri godine status quo
Najviše nerealizovanih lokacijia bilo je tada u Novom Beogradu (134) i Starom Gradu (104). Na Čukarici su popisana 83 nezavršena objekta, na Savskom vencu 67, Vračaru 53, Zvezdari 42, Voždovcu 35, Paliluli 22, a najmanje u Zemunu (19) i Rakovici (14). Situacija se, posle tri godine, nije bitnije promenila.
- Za mog mandata, od godinu i po dana, Komisja je završila posao na 30-tak lokacija. Radili smo tempom kojim su nam pristizali predmeti iz Direkcije za gradsko građevinsko zemljište. U većini slučajeva, predložili smo Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove da zemljište oduzme nesavesnim investitorima - kaže za „Blic” arhitekta Branka Bošnjak, prva predsednica Komisije za oduzimanje zemljišta.
Sama najava da bi zemljište moglo da bude oduzeto, naterala je jedan broj investitora da se potrudi, potraži suinvestitore, i nastavi gradnju.
- Najmanje 50 zapuštenih lokacija u Novom Beogradu aktivirano je posle najave da će Komisija da oduzima zemljište. Sami investitori su se organizovali i nastavili gradnju. U tom delu grada je i bilo najlakše nastaviti gradnju jer, najčešće, nema rešavanja imovinsko-pravnih odnosa i nije bilo potrebno raseljavanje - kaže Branka Bošnjak.
Ona je pre tri godine procenila da je u napuštenim pacelama „zarobljeno” čak pet miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Danas procenjuje da je to četiri i po miliona, dakle, i dalje veoma mnogo.
„Stankom” vraćao parcele
Jedan od investitora sa najvećim brojem nerealizovanih parcela, kojim se u to vreme Komisija bavila, bio je Poslovni sistem „Stankom”. Ovaj investitor najviše gradi na Čukarici, ali je imao placeve i u centru Beograda.
- Nama nijedan plac nije oduzet, već smo mi sami vratili desetak lokacija zato što smo procenili da nam je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa preskupo - kaže Mića Ružić, portparol „Stankoma”.
Prema rečima Ružića, „ Stankom” je samovoljno podneo zahtev da se za određene lokacije donese rešenje o prestanku prava korišćenja zemljišta i na tako atraktivnim lokacijama kao što je ugao Cetinjske i Bulevara despota Stefana (bivša Ulica 29. novembra), ugao ulica Đure Đakovića (po novom Vanizeliseva) i Cara Dušana i jedan plac u Ulici Džordža Vašingtona na Dorćolu.
Odrekli su se i još nekoliko lokacija na Čukarici (Julino Brdo, Bele vode, Filmski grad, Žarkovo, Čukarička padina...) a na nekima su aktivirali gradnju.
Nedorečen zakon
Nakon Branke Bošnjak, komisiju je vodila član Gradskog veća Vesna Raca Radisavljević. I ona je od skora napustila svoj položaj, a na njeno mesto, što znači i na mesto predsednika Komisije za oduzimanje zemljišta trebalo bi da dođe dr Simo Vuković.
- Naša Komisija je radila i uradila onoliko koliko je mogla. Međutim, zbog nedorečenosti zakona, ona nije mogla da obavi svoj posao efikasnije i do kraja - kaže za „Blic” Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Zakon bi, prema njegovom mišljenju, trebalo jasno da kaže da ukoliko neki investitor nije započeo gradnju od trenutka kad je dobio zemljište na korišćenje pa u naredne tri godine, zemljište mora da vrati.
- Opet će me optužiti da sam autokrata, ali ja bih zaista stavio i klauzulu da „žalba ne odlaže izvršenje”. Ako nisi započeo da gradiš u tom roku, zemljište će ti se oduzeti i tačka. Sadašnji zakon ne utvrđuje precizno koji se trenutak uzima kao početak investicije, ne kaže šta sa investitorima koji više ne postoje kao što su propale firme, ili kako postupati sa investitorom koji je u međuvremenu finansijski „puko” i ne može da nastavi gradnju - kaže Bobić.
Jasniju proceduru za oduzimanje zemljišta trebalo bi, kaže Bobić, očekivati kad počne primena Zakona o glavnom gradu.
