Beograd - U Srbiji je od 2008. godine do sada opala tražnja za nekretninama za oko 50 odsto, izjavio je predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević.
On je istakao da je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina i da je na takvo stanje, pored ekonomskih faktora, dosta uticao i neodgovarajući odnos države prema tom tržištu.
U tom periodu je, takođe, promet nekretnina opao između 30 i 40 odsto, uprkos tome što su značajnije pale cene, rekao je Đorđević.
On je kazao da pored posledica svetske ekonomske krize, koja je eskalirala 2008. godine, mala platežna mogućnost građana Srbije da kupuju stanove na kredit nije glavni već sekundarni razog sve manje tražnje.
"Na tržištu nekretnina je najveći problem snižena tražnja koju je prouzrokovala kampanja koja već duže traje u našem društvu - da će cene nekretnina da padaju, da je svetska kriza i drugo. Sa druge strane, zbog relativnog povećanja kamata na oročene uloge, na primer od 2009. do 2012. godine devizna oročena štednja je rasla, između 600 i 700 miliona evra godišnje", istakao je Đorđević.
On kaže da su 2008. i 2009. godine tadašnji "guverner i ministar finansija" nepromišljeno započeli kampanju u javnosti - kako će u narednom periodu padati cene nekretnina, što se i dogodilo.
Đorđević smatra da su njihovi nastupi na snižavanje cena više uticali na to nego tržišni faktori, što je dovelo do toga da se novac i sada više ulaže u štednju nego u nekretnine, jer se očekuje dalji pad vrednosti nekretnina.
"Prošle godine je kamata na oročenu deviznu štednju smanjena na 2,5 odsto i opet su banke bez obzira na pad kamate zabeležile znatan rast te štednje. Opet je tu bilo između 400 i 500 miliona evra, a i u dinarima je ostvarena solidna štednja građana", naveo je Đorđević.
Kako je rekao, pre pet ili 10 godina bar 70 odsto tih sredstava bi otišlo u kupovinu nekretnina, dok sada građani čekaju dalji pad cena, kao i zato što su prihodi od rente mnogo niži nego prihodi od kamate na oročena sredstva.
"Prošle godine je više rasla dinarska štednja, jer se na tu štednju nude veće povoljnosti. Prvenstven generator tražnje na tržištu nekretnina je osećaj sigurnosti koju ljudi imaju prilikom kupovine nekretnina da cena te nekretnine neće padati", naglasio je Đorđević.
Prema njegovim rečima, poverenje u štednju je bilo poljuljano devedesetih godina prošlog veka u Srbiji, pa je kupovina nekretnina bila glavna investicija, s obzirom da nemamo razvijeno tržište hartija od vrednosti. On je kazao da u Srbiji ne postoje odgovarajući podaci o prometu nekretnina zbog nepreciznih i neažurnih informacija kojima barata statistika, za razliku od, na primer, Hrvatske i Slovenije.
Na pitanje da li će najavljena masovna izgradnja jeftinih stanova u Srbiji uticati na dalji pad cena nekretnina, Đorđević smatra da će taj projekat biti dobar za srpsku građevinsku industriju, ali ne i po tržište nekretnina, s obizrom da će svi čekati te stanove, a oni neće biti dostupni za sve.
"Vlada nije jasno postavila okvire za to koga će tim projektom subvencionisati - da li mlade ili državne službenike i druge", kazao je on dodajući da će se država odreći naknade za uređenje građevinskog zemljišta ili naknade za zemljište što "neće biti fer sa tržišnog stanovišta".
Govoreći o problemima srpskog tržišta nekretnina, Đorđević je podsetio da je 31. oktobra 2013. donet Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti koji je predvideo četiri značajne promene. Prvo za posrednike će biti obavezno osiguranje kako bi mogla da se nadoknadi šteta koju mogu da prouzrokuju klijentima ako ne ispune obaveze na koje su se ugovorom obavezale.
Druga novina je uvođenje stručnog ispita za agente što je prvi put u istoriji tog posla i to pred komisijom Ministarstva trgovine, rekao je Đorđević dodajući da će posrednici kada položi taj ispit moći moći da se upišu u registar posrednika kao agenti.
Treća je uvođenje registra posrednika koji će biti objavljen na sajtu Ministarstva trgovine i građani će moći da provere sve informacije, a četvrta novina je da će klijenti sa posrednikom morati da imaju zaključen ugovor o posredovanju u pisanoj formi, što se već primenjuje, od stupanja na snagu tog zakona 8. novembra 2013.
Đorđević je kazao da će registar posrednika biti formiran u roku od godinu i po od donošenja zakona, a polaganje ispita u roku od godinu dana odnosno 8. novembra ove godine. Osiguranje će biti obavezno u period od godinu i po dana od početka primene zakona odnosno od 8. maja iduće godine, dodao je Đođević.
On savetuje građane da posluju samo sa legalnim posrednicima, a ne sa onima koji nemaju registrovanu firmu, posluju iz stana, ne zaključuju ugovore ili čak obavljaju usluge za džabe.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je ukupno u registar privrednih subjekata upisano 1.140 privrednih društava i preduzetnika koji se bave posredovanje u prometu i zakupu nekretnina, a stvarno radi njih oko 500.
Klaster nekretnina je nevladino udruženje koje okuplja posrednike u prometu nepokretnosti i dve naučne institucije - Institut ekonomskih nauka i Centar za razvoj klastera Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. To udruženje je osnovano sa ciljem povećanja konkurentnosti domaće privrede u tom sektoru u odnosu na inostranu konkurenciju i povećanje kvaliteta usluga koje te firme pružaju, dodao je Đorđević.
