Vlasnici kuća i stanova u Srbiji od naredne godine plaćaju porez bez dosadašnjeg umanjenja za starost objekta. Osnovica će biti prosečna prodajna cena u zonama, a određivaće je opštine po podacima iz prometa
Izmene Zakona o porezu na imovinu ne menjaju poreske stope za nekretnine u vlasništvu građana, ali će mnogima naredne godine stići "teže" uplatnice. Predlog ovog dokumenta, koji je još pred poslanicima, predviđa ukidanje olakšica na ime starosti stanova. Osnovica će biti, baš kao i preduzećima i vlasnicima poljoprivrednog zemljišta, tržišna vrednost nepokretnosti.
Vrednost kvadrata određivaće opštine, i to na osnovu prosečne prodajne cene nekretnina u svakoj zoni. Te cene će morati da objave do svakog 30. novembra. Vlasnicima kuća i stanova u delovima gde prolazi samo novogradnja - plaćaće više.
- Ne postoji evidencija, niti zvanična statistika da li se više prodaju stare ili novoizgrađene nekretnine - kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije "Legat". - Ipak, u praksi su traženiji novoizgrađeni kvadrati, naravno sa urednim papirima. Novi su, u zavisnosti od lokacije, skuplji od starih za 200 do 700 evra po kvadratu, ali nisu potrebna ulaganja u renoviranje, kao što je to slučaj sa polovnim stanovima. Primera radi na Dedinju stari stan može da se kupi za 1.500, 1.600 evra po kvadratu, dok je novogradnja oko 2.200, 2.300 evra. Svakako da prilikom utvrđivanja poreza na imovinu stavka amortizacija treba da ostane. Ukoliko se zakonodavac odluči na drugačije rešenje, oni koji žive u polovnim kvadratima biće oštećeni, posebno u ekskluzivnim delovima grada jer nije isto udžerica i vila na Dedinju ili Senjaku.
Iz ugla poreskih stručnjaka ukidanje amortizacije je ispravan potez. Tržišna vrednost objekta, kažu, već obuvata starost i stanje nekretnine.
- Menja se način obračuna poreza i sada je mnogo jednostavniji - kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. Do sada je bila kombinacija prosečne cene i umanjenje na ime amortizacije. Sada se površina stana množi sa posečnom cenom koja se utvrđuje iz prometa nekretnina. U tu prosečnu cenu ulazi i nov stan i stan star 40 godina, tako da amortizacija nije eksplicitno ukinuta. Iako se briše, amortizacija će posredno uticati na osnovicu. Po podacima iz sudova i dalje je, ipak, više kupoprodajnih ugovora nego što je odobrenih kredita Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita koji subvencionišu kamatu prilikom kupovine novog stana.
ČIJA JE OKUĆNICA
Najbrojnije komentare među poslanicima izazvala je odredba da više nema "amnestije" od poreza na prvih deset ari zemljišta. Opozicija u tome vidi oporezivanje i okućnica.
- Tih deset ari se odnosi isključivo na gradsko građevinsko zemljište - objašnjava Nikola Altiparmakov. - Bila je nepravda, jer se građevinsko zemljište oporezivalo ako je veće od 10 ari. Ali to je velika stavka za gradsko građevinsko zemljište. Na tolikom prostoru može da se izgradi i 4.000 kvadrata. Ovo će stimulisati efikasniju upotrebu gradskog građevinskog zemljišta.
POLjOPRIVREDNICI
I poljoprivrednici će po novom zakonu porez na zemljište plaćati na tržišnu vrednost. Poreska stopa biće maksimalno 0,3 odsto. Isto važi i za poljoprivredno zemljište u vlasništvu preduzeća i preduzetnika. - Sada je osnovica petostruki kastarski prihod koji nije usklađivan 20 godina - objašnjava Nikola Altiparmakov. - Treba da se shvati da je poljoprivredno zemljište vredna imovina i da se građani i privreda stimulišu da efikasno koriste. Prosečna veličina poljoprivrednih gazdinstava je u Srbiji manja nego u Evropi i manja je produktvnost.
