Dvorište, mir, sat vremena vožnje do grada – krov nad glavom u selu po ceni polovnog automobila. Za takav oglas kupac se više ne čeka dugo.
“Takve kuće su vrlo tražene u okolini Beograda. Ljudi su počeli da prodaju stanove u centru grada i da pokušavaju za taj novac da dobiju neku kuću, a da im ostane nešto ušteđevine”, ističe agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.
Kad ušteđevina nije dovoljna ni za jeftinu seosku kuću, neophodna je bankarska stimulacija. Ali ponuda primamljiva za kupca, manje je atraktivna za banke.
Većina ne daje stambene kredite na iznos niži od 10.000 evra.
“Ne daje kredite jer je stambeni kredit dosta posla koji banka treba da uradi sa svoje strane, a i provizije su male, tako da za jako male iznose mogu da kažem da nam se ne bi isplatio tako veliki rad i trud”, kaže predsednik IO “Erste banke” Slavko Carić.
U nekim bankama donje granice za stambeni kredit nema. Preusmeriće vas na gotovinski – sa većom kamatom i kraćim rokom otplate.
Iz “Komercijalne” banke kažu da pošto u ponudi imaju gotovinske kredite sa maksimalnim iznosom do 1,5 miliona dinara, moguće je za ovu namenu podići gotovinski kredit, jer je jednostavnija procedura i potrebno je manje dokumentacije.
Procena rizika – ključne su reči za svaku banku. Obrazloženje jedne bilo je da stambeni kredit ne mogu da odobre u mestu manjem od 50.000 stanovnika.
“Nije poenta ni vrednost objekta nego tržišta i da li ono postoji, to je sigurno nešto što bismo uzeli u obzir kada bismo procenjivali rizik stambenog kredita koji je van matica oko kojih se svi krećemo – Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac”, dodaje Carić.
Država više ne subvencioniše stambene kredite, a da bi razmotrila podsticaje za kupovinu seoskih kuća i tako pomogla da se popravi demografska slika napuštenih područja, s jedne, i građanima da dođu do povoljnih kvadrata, s druge strane – u Ministarstvu finansija kažu nedostaje inicijativa. Demografi procenjuju, učinak takve politike bio bi vidan jedino oko velikih gradova.
“Mali broj ljudi želi da se bavi poljoprivredom posebno u uslovima kakva su danas na selu, naročito u centralnoj Srbiji. Najveći broj mladih su oni koji žele da uštede na stambenom prostoru skupom u gradovima u kojima oni imaju zaposlenje”, kaže demograf Vladimir Nikitović.
Za želju da se nasele pasivni krajevi, nisu dovoljni ni oglasi za kuće koje se često daju u bescenje.
