Rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima mora biti brzo i efikasno, inače je opasnost od toga da ti krediti postanu nenaplativi više nego realna.
To je izjavio profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović, koji je ocenio da bi u slučaju da ti krediti postanu "loši", to mogao biti veći problem za državu, nego za banke.
"Kao nenaplativi krediti (NPL) za banku će oni predstavljati lako utuživu aktivu, jer su većinom pokriveni garancijom Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih pozajmica. A ako NKOSK nema dovoljno novca, što je za očekivati, alimentiraće se kroz budžet ili kredit pokriven državnom garancijom", rekao je on.
Prema njegovim rečima, nivo ukupnih takozvanih NPL-ova u srpskom bankarstvu ima "mističnu valencu", ima ih više nego što zvanični podaci pokazuju.
"Procenat NPL-ova je mnogo veći, jer zvanična statistika operiše samo sa podacima koje su banke bile spremne da pokažu. Dobar deo nije prikazan, jer nije u skladu sa njihovom planiranom bilansnom slikom. Njihovo ukupno prikazivanje imalo bi nepoželjan uticaj na poslovni rezultat i nivo kapitala banke", objašnjava Živanović.
Posebno zabrinavajuće je, kako je dodao, stanje u privredi. Najkritičnije je u građevinarstvu, gde je nivo kontaminirane aktive odavno premašio polovinu ukupnog kreditnog portfolija, a ne zaostaju mnogo, ni trgovina i prerađivačka industrija.
Govoreći o posledicama, on ne misli da će visok nivo NPL-ova dovesti do brzog i vidljivog propadanja banaka, posebno ne onih sa većinskim učešćem stranog kapitala. Ono što bi moglo da se očekuje, rekao je on, jeste smanjenje kreditne aktivnosti koje je već evidentno, otpuštanja radnika, redukcija poslovne mreže, kao i sužavanje prostora za smanjenje kamata.
"Najgore što nam se može desiti, i što se već polako dešava, jeste odliv bankarskih sredstava ino-bankarskih grupacija iz zemlje. Za sada one samo ne obnavljaju prekogranične kredite i plasirana sredstva koja je naša privreda vratila i razdužila se, zadržavaju u maticama u inostranstvu. A to je najkvalitetniji deo kreditne podrške u pogledu visine i cene odobrenih kredita našim preduzećima", rekao je Živanović.
Profesor smatra da država, kako bi rešila problem NPL-ova, neće osnivati nikakvu "kontejner ili bolnica banku, jer bi to bio skup eksperiment".
Trebalo je, kaže, da država pokuša sa osnivanjem jedinstvenog privatnog investicionog fonda pre dve godine, u kome bi imala manjinsko učešće u vlasništvu i u upravljanju i tada je bio dovoljan kapital od pola milijarde evra.
U vlasničko- upravljačkoj strukturi bi dominirale ino-banke proporcionalno unetom kapitalu i prenetim NPL-ovima. "Nije izvesno da bi one i tada lako pristale, ali su bile bolje prilike za to i veći prostor za pregovore i dogovore", rekao je Živanović.
Prema njegovim rečima, umesto toga, monetarne vlasti su pribegle decentralizovanom rešenju i bankama dale odrešene ruke da NPL-ove u privredi ustupe trećim pravnim licima ili ih prenesu na sopstvene tzv. SPV i nekretninske firme.
"Banke koje su osnovale takve firme, samo su privremeno rešile problem, izmeštajući ih iz jednog bilansa u drugi. Konsolidovano, NPL je ostao na istom nivou, a problem u grupi nije rešen, već je odložen", kazao je Živanović.
Kupovinu vremena, prema sagovorniku, predstavlja i unapred pripremljen plan reorganizacije društva (UPPR), i ni to se, kako je kazao, do sada nije pokazalo kao rešenje. "UPPR jako dugo traje. Trebalo bi ga ograničiti na tri do šest meseci", smatra on.
Živanović je ocenio da će NPL- ovi pre ili kasnije biti ustupljeni investicionim fondovima, ali je dodao da bi to trebalo da se odnosi samo na loše kredite firmi. "Verujem da će država i Narodna banka Srbije ostati na principu da NPL-ove građana ne bi trebalo na ovaj način ustupati, kako ne bi došlo do neprimerenog udara i neprijatnosti za nosioce kredita", rekao je Živanović.
Za banku je, tvrdi, dobro što će se trajno rešiti NPL-a i pretvoriti ga u keš, ali teškoće se javljaju jer one za preuzimanje njihovih loših kredita očekuju isplatu od najmanje 80 odsto vrednosti, dok fondovi počinju pregovore na nivou od 50 ili 40 odsto. Nekad ponude i daleko manje, a sve zavisi od kvaliteta potraživanja. Fondovi će, smatra on, mahom biti zainteresivani za stambene objekte, hale i zemlju, a manje za biznis u celini i njegovo prepakivanje za prodaju. Mada, ni to ne bi trebalo isključiti.
"Potrebno je biti oprezan i ograničiti fondove kada preprodaju nekretnine da ne smeju ići 10 do 20 odsto ispod njihove tržišne vrednosti, da se ne bi potpuno poremetilo tržište i uništili realni investitori", upozorio je Živanović. NBS bi u tom slučaju, prema negovim rečima, trebalo ultimativno da zahteva dokaz o identitetu i reputaciji fonda, ispunjenje kapitalnog cenzusa, jasnu strategiju, kupovinu samo 100 odsto rezervisanih plasmana, ali i da je minimalna vrednost million evra.
