Već nekoliko godina država obezbeđuje regrese za repromaterijal poljoprivrednih gazdinstava i druge subvencije, a dobra posećenost savetovališta održanih proteklih nedelja pokazuje da ima još dosta nejasnoća i nedoumica.
Bez zemlje nema ni registracije
Vlada Srbije donela je Uredbu o registru poljoprivrednih gazdinstava, prema kojoj se gazdinstvom smatra ono dobro koje ima najmanje pola hektara zemljišta na teritoriji Srbije na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivrednim gazdinstvom se takođe smatra i gazdinstvo koje raspolaže s manje od pola hektara poljoprivrednog ili drugog zemljišta, odnosno građevinskom celinom, ali ako se na njima obavlja stočarska, vinogradarska i povrtarska proizvodnja, odnosno uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa i pčela.
Kao korisnici poljoprivrednog zemljišta vode se nosioci poljoprivrednog gazdinstva po osnovu prava svojine, rešenja o ukrupnjavanju zemljišta (komasaciji), kao i po osnovu ugovora o zakupu ili davanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje. U registar se mogu upisati i članovi poljoprivrednog gazdinstva, a punoletni članovi istog domaćinstva koji žive i rade na tom gazdinstvu upisuju se na osnovu izjave da su članovi poljoprivrednog gazdinstva. Nosilac, odnosno član poljoprivrednog gazdinstva može biti upisan u registar samo kao nosilac, odnosno član jednog poljoprivrednog gazdinstva, a sedište poljoprivrednog gazdinstva je u mestu prebivališta nosioca poljoprivrednog gazdinstva fizičkog lica i preduzetnika, bez obzira na mesto obavljanja poljoprivredne delatnosti.
Overa ugovora
Najviše pitanja i nedoumica izazvala je novina u uredbi po kojoj svi ugovori o zakupu zemlje moraju biti overeni. Naime, mnogi zakupci imaju više ugovora, neki i po nekoliko desetina, pa se postavilo pitanje sprovođenja overe i troškova koji je prate. Da bi pomogla paorima, lokalna samouprava je rešila da ne naplaćuje overu ugovora i omogućila da se ona obavlja i u mesnim kancelarijama. Overa ugovora neće se naplaćivati ni u mesnim kancelarijama, ali ni u uslužnom centru u Gradskoj kući.
Novac samo za profesionalce
Prema Uredbi o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku proizvodnju u 2009, koju je usvojila vlada, direktno plaćanje po jedinici površine ove godine biće 12.000 dinara po hektaru, umesto dosadašnjih 10.000.
Ono što se najavljivalo krajem godine dobilo je potvrdu u uredbi. Podsticajna sredstva moći će da koriste sva komercijalna porodična registrovana poljoprivredna gazdinstva (fizička lica) koja izmire dugovanja PIO fondu poljoprivrednika za 2008, ali ne i korisnici u marginalnim područjima koja su precizno definisana. To, praktično, znači da svi oni koji plate glavnicu duga, i to bez kamate za prošlu godinu, mogu da se registruju i time ostvare pravo na regres. Iako je uredba naizgled jasna i precizna, paori su potvrdili da pri njenom sprovođenju ima problema. Naime, od većine onih koji su hteli da uplate penzijske doprinose za prošlu godinu kako bi se mogli registrovati, u fondu PIO traženo je da plate doprinose i za prethodne godine. Očigledno je da poseban dogovor između ministarstava poljoprivrede, finansija i rada i socijalne politike koji je, prema tvrdnjama predstavnika Ministarstva poljoprivrede, postignut, još nije stigao do filijala i da one rade prema važećim propisima. Na savetovanju je paorima obećano da će ovaj problem uskoro biti rešen.
Rokovi
Zahtevi za regres predavaće se u dva roka, i to od početka aprila do kraja maja i od 1. septembra do kraja oktobra. Kada će biti isplaćene pare i da li će ih biti dovoljno, na savetovanjima niko nije mogao preciznije da kaže. Ono što je sigurno jeste da je agrarni budžet ove godine manji od prošlogodišnjeg, a očekuje se i da će biti manje onih koji će ostvariti pravo na regres.
