Beograd - Zbog velike tražnje za poslovnim prostorom u Beogradu i nedostatka kvalitetne ponude, vrednost kvadrata počeće da raste od 2015.
Iako deluje kao da dosta poslovnog prostora u Beogradu zvrji prazno, sadašnja ponuda kancelarija ne može da zadovolji tražnju. Naime, sve je više stranih investitora koji bi u našoj prestonici da pokrenu svoje poslovanje, ali se suočavaju sa problemom pronalaženja adekvatnog kancelarijskog prostora.
Prema podacima Beogradskog istraživačkog foruma, tokom 2013. ukupan zakup poslovnog prostora beleži porast od čak 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
“S obzirom na to da se u 2014. godini očekuje samo manje povećanje ponude za 7.500 kvadrata i da je krajem 2013. godine stopa raspoloživog prostora dostigla najniži nivo za poslednje tri godine od 12 odsto, realno je očekivati da će se pozitivan trend rasta zakupa nastaviti i u 2014, uz stabilne cene zakupa i jednocifrenu stopu raspoloživog prostora do kraja godine“, saopštio je Beogradski istraživački forum.
Endru Pirson, direktor JLL-a, konsultantske kuće za nekretnine, kaže u razgovoru da je ponuda u svim sektorima tržišta nekretnina manja od tražnje.
“Najveću potrebu za novim prostorom imaju tržišta kancelarijskih i maloprodajnih nepokretnosti, naročito u Beogradu, gde je nova ponuda neophodna. U Novom Beogradu se razvija tržište poslovnog prostora, dok ponuda u starom delu grada nije ni blizu nivoa na kojem je potražnja“, ističe on.
Sagovornik napominje da su kompanije primorane da traže kancelarijski prostor u Novom Beogradu, s obzirom na to da su tom delu prestonice smešteni savremeno građeni i opremljeni objekti.
“Takođe, skoro sav maloprodajni prostor u ponudi se takođe nalazi na Novom Beogradu, a pošto većina populacije živi na drugoj strani reke, ovo dovodi do svakodnevne masovne migracije stanovništva radi odlaska na posao i kupovine”, napominje Pirson.
Jovan Ćirić iz konslutantske kuće za nekretnine "Danos" potvrđuje da je kancelarijski prostor klase A u Novom Beogradu skoro potpuno popunjen.
“To dokazuje i zainteresovanost investitora da započnu nove projekte. U poslednje dve godine veća je tražnja za manjim kvadraturama, a dominiraju površine između 200 i 500 kvadrata”, navodi Ćirić.
Pirson kaže da je primetan nedostatak velikih nepregrađenih kancelarija i ukazuje da je takav prostor potreban "ako želimo da nastavimo da budemo svedoci širenja uslužnih centara".
“Takvi objekti su ono što zaista pokreće tržišta u razvoju, kao što je Beograd, i kompanije koje razmišljaju o Beogradu kao mestu gde mogu angažovati spoljne saradnike imaju problem da ovde nađu zgrade koje su dostupne a odgovaraju njihovim potrebama. Nažalost, takvog prostora ima i više nego što je potrebno u gradovima poput Zagreba, Sofije, Budimpešte i Bukurešta“, navodi on.
Jovan Ćirić napominje da su cene za iznajmljivanje od 7 do 14 evra po kvadratu u zavisnosti od kvaliteta prostora, veličine i lokacije.
“Očekujemo da neće doći do rasta u odnosu na 2013. Takođe, očekujemo da cene manje kvalitetnih kancelarijskih prostora zabeleže blagi pad i u 2014. godini”, ocenjuje Ćirić.
U "Danosu" smatraju da će tražnja zavisiti od ekonomske situacije zemlje i ulaska stranih kompanija na naše tržište.
“U skladu sa tim tendencijama, ne očekujemo veću tražnju u odnosu na 2013. godinu”, kaže Ćirić.
Pirson kaže da cene poslovnog prostora neće značajno porasti i da će 2014. biti godina kada će se zakupnine stabilizovati nakon nekoliko godina fluktuacije.
“Ipak, ukoliko ove godine ne počne realizacija značajnih građevinskih projekata, bićemo svedoci rasta cena zakupa u 2015. i 2016. godini”, ističe direktor JLL-a.
U JLL-u očekuju da će se ove godine javiti tražnja za oko 40 do 50 000 kvadratnih metara novog prostora.
“Međutim, mi nemamo 40-50 000 kvadratnih metara praznih kancelarija i zbog toga će kompanije biti primorane da ostanu u svom trenutnom prostoru ili da traže odgovarajući prostor negde drugde - na primer u Inđiji ili Novom Sadu”, ocenjuje Pirson.
Dosta poslovnog prostora na teritoriji opštine Stari grad je prazno, a neke poslovne zgrade se godinama ne prodaju. Na primer, zgrada "Jugoeksporta” u Kolarčevoj ulici, elitnoj zoni glavnog grada, ni posle 19 pokušaja prodaje u proteklih pet godina nije našla novog vlasnika, odnosno poslednja aukcijska prodaja je propala početkom aprila.
Sagovornici ocenjuju da slobodni poslovni prostor u starom delu Beograda nije odgovarajućeg standarda, tako da je sve manje popularan za pozicioniranje kompanija.
Jovan Ćirić kao jedan od glavnih razloga za slabu tražnju kancelarija sa desne obale Save navodi problem parkiranja i otežanu saobraćajnu komunikaciju.
Endru Pirson ukazuje da se zgrade koje su na prodaju ne mogu lako transformisati u moderni prostor, što znači da je neophodno njihovo rušenje do temelja.
“Cene koje se traže za većinu zgrada u centru grada čine bilo kakav mogući razvoj neodrživim. Ono što je neophodno da se desi u centru grada je prodaja nekih zgrada u vlasništvu države, kao što je to slučaj u mnogim glavnim gradovima širom regiona. Na taj način, i kroz pojednostavljenje planiranja na gradilištima, država će zaraditi od prodaje neefikasnih zgrada i osloboditi razvojni prostor za revitalizaciju gradskog jezgra. Prošli su dani kada su banke i državne agencije morale da budu smeštene u centru grada”, ukazuje on.
