Računa se da je građanima Srbiji godišnje potrebno oko 25.000 stanova, a trenutno više od 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, pokazuju podaci „Zavoda za statistiku“. Iako bankari tvrde da su kamate za stambene kredite od pet odsto trenutno najpovoljnije, malobrojni su oni koji mogu da priušte kupovinu stana na kredit.
Jasmina Stefanović je u završnoj fazi prikupljanja papira za kredit od 50.000 evra, za stan od 45 kvadrata u Mirjevu. Novac za učešće u iznosu od 20 odsto dobila je od roditelja.
- Do sada sam dala oko 3.000 evra za overu ugovora, različita osiguranja i takse. U ovim uslovima se ne bih usudila da kupujem stan da nisam našla posao sa redovnim primanjima – kaže Jelena.
Ponuda stanova i kuća je velika, a cene nekretnina pale su i do 30 odsto. I pored toga, mnogi odustaju od kupovine na kredit.
Aleksandra Kon iz „Agencije za nekretnine“ kaže da u Srbiji neko mora da ima platu minimum 500 evra da bi mogao da kupi stan uz pomoć kredita i ušteđevinu blizu 20.000 evra. Prema njenim rečima, neophodno je da ljudi koji se opredeljuju da kupe stan uz pomoć kredita budu sigurni da njihova primanja budu za vreme tog dugog perioda od 30 godina uravnoteženi.
Bankari priznaju da su im korisnici stambenih kredita najredovnije platiše, i da čine oko 60 procenata kreditne zaduženosti.
Dejan Vučinić iz „Sosijete ženeral banke“ kaže da ukoliko posmatramo isti period januar-februar 2014-2013. godine beleži se 25 odsto pad podnetih zahteva za stambene kredite. Prema njegovim rečima, jedan od razloga je i ukidanje subvencija, sada je svim potencijalnim klijentima potrebno više novca za učešće za kupovinu stana.
- Građani prvo traže preliminarnu odluku o kreditima gde oni ne moraju da prikupe kompletnu dokumentaciju, već samo osnovno kad od banke dobiju odgovor da li zaista postoji prostor da se odobri stambeni kredit. I tek ako je preliminarna odluka pozitivna da krenu sa prikupljanjem dokumentacije – rekla je Bojana Andrić iz „Prokredit banke“.
Gradnju ne može ništa da ugrozi, jer je u Srbiji i nema, tvrde investitori. Podsećaju da su sve građevinske firme opterećene kreditima.
- Što se tiče projektnog finansiranja, skoro da ga je nemoguće dobiti jer sve firme su u blokadi ili nemaju garancije da daju za projektno finansiranje i nisu u mogućnosti da redovno servisraju obaveze projektnog finansiranja – kaže Đorđo Antelj iz građevinske firme „Gemaks“.
U Hrvatskoj nemaju klasičnu subvenciju stambenih kredita već namensku štednju za kupovinu stana. Ipak ukoliko se odluče da namenski štede za stan, država im na kamatu godišnje uplaćuje 90 evra, i stimuliše ih da štede u tu svrhu. Tako se smanjuje trošak, budući da se deo novca ne finansira kreditom, već uštedom i da se na taj iznos ne plaća bankarska kamata.
