Finansijska kriza se veoma negativno odrazila i na stanogradnju i tržište nekretnina: broj novoizgrađenih stanova je već duže vreme u padu, a smanjen je i broj kupaca.
Kada na tržištu nečega ima manje, cene su obično veće, međutim, to pravilo ne važi kod stanova. Kako je s padom izgradnje padala i potražnja za kvadratima, smanjivala se i cena, koja je sada, po tvrdnjama mnogih stručnjaka, na donjoj granici.
U takvoj situaciji priča o prodaji stanova u predugovaranju je neka daleka prošlost, iako neke firme još uvek pokušavaju da na taj način zaposle neimare i nešto zidaju. Menadžer u Agenciji Bulevar nekretnine Božidar Gogić izjavio je za naš list da ne pamti kada je neko kupio stan u predugovaranju. Kaže da su građani toliko oprezni da retki kupci prvenstveno žele odmah useljiv stan i jedva pristaju na kupovinu čija izgradnja je pri kraju.
- Prodaja je veoma slaba, a cena kvadrata prosečnog stana na solidnim lokacijama poput Grbavice ili Bulevara oslobođenja je oko 1.250 evra - kaže Gogić. - Na Novom naselju prosečna cena je oko 900 evra, međutim, kupaca nema. A nema ni novih stanova manjih od 40 kvadrata. Ono što je bilo, davno je prodato, izgradnje protekle godine nije bilo, tako da građani koji bi i kupili manji stančić, nemaju gde. Uglavnom se nude stanovi od 60 kvadrata i veći, ali malo ko ih traži.
Država pokušava da pomogne građanima da imaju bolji uvid u to kako se kotira koji investitor, zbog čega su sve opštine obavezne da uvedu registar investitora. On bi trebao da pomogne kupcima stanova da se informišu o sudskim i drugim sporovima i postupcima, o eventualnom vođenju krivičnog postupka protiv investitora i svim drugim podacima i činjenicama koje se odnose na investitora.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović izjavio je za naš list da ne treba da čudi što niko neće da kupi stan u predugovaranju, jer i pod uslovom da niko nikada nije bio prevaren - a jeste, narod je toliko osiromašio da ukoliko se neko i odluči na kupovinu stana, treba mu odmah, sada, da se što pre useli i prekine podstanarsku agoniju. S druge, pak, strane, Čađenović kaže da su dugoročni stambeni krediti toliko nepovoljni da dupliraju cenu stana, na šta se beskućnici veoma teško odlučuju i treće, nesigurnost radnog mesta nikada nije bila veća, zbog čega se malo ko uopšte usudi da podigne nepovoljan stambeni kredit. Dakle, zaključuje sagovornik, građani bez stana uopšte se retko odlučuju na kupovinu nekretnine, a kada i donesu tu tešku odluku, ne pada im ni na kraj pameti da nekome daju pare na neviđeno. A i nema potrebe, jer mogu da kupe stan u zgradama koje su završene 90 odsto, gde imaju šta da vide, za razliku od predugovaranja, gde se vidi livada ili stara kuća za rušenje.
Ostaje nam da vidimo koliko će pomoći mere za oporavak građevinske industrije i najavljena izgradnja takozvanih jeftinih stanova. Nade bi sigurno bile veće da ovo nije predizborna godina, kada su obećanja normalna stvar.
R. Dautović
Prohujale privatizacije
Žarko Čađenović podseća da je prošlo vreme privatizacije velikih kompanija, poput Apatinske pivovare, kada su zaposleni dobijali toliko para da su mogli da kupe i po nekoliko stanova, pa je poneki mogao biti i u predugovaranju. Prošlo je i vreme potražnje gastarbajtera za stanovima u zavičaju, oni što su davno otišli su se namirili, ovi što danas odlaze žele da grade život u bogatijem i uređenijem svetu, a ovde, možda, jednog dana nešto i potraže, što je, sve zajedno, dovelo do ukupnog pada i potražnje i izgradnje.
