Novi zakon o stanovanju, čija je javna rasprava u toku, uvodi nove strože obaveze za vlasnike nekretnina. Ako ne urade dobrovoljno, opština će im isporučiti račun.
Novi zakon o stanovanju, čija je rasprava počela pre dva dana, trebalo bi da reši dugogodišnji problem oronulih fasada u gradovima širom Srbije, a naročito u prestonici. Briga o fasadama, liftovima i krovovima biće proglašena javnim interesom, pa će lokalna samouprava imati odrešene ruke da se o njima stara ako to ne učine skupštine zgrada. Ukoliko inspektor proceni da fasada na zgradi nije bezbedna, da su delovi skloni padu ili da je jednostavno ružna, moći će da naredi stanarima da je poprave.
Ako to ne urade dobrovoljno, lokalna samouprava će angažovati firmu da to obavi, ali će vlasnicima stanova isporučiti račun. Oni koji ne budu izmirili dug, naći će se na spisku izvršitelja za naplatu. Svrha uvođenja kategorije javnog interesa jeste da svaka zgrada bude bezbedna ne samo za njene žitelje nego i za prolaznike.
- Jedinice lokalne samouprave dobiće ovlašćenje da mogu da propišu obavezu izvršavanja određenih radova investicionog održavanja, kao i mogućnost prinudnog izvršenja ako se ne ispunjava ono što je propisano - objašnjava Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union". - To se posebno odnosi na spoljni izgred zgrade. U mnogim gradovima postoje delovi za koje lokalna samouprava smatra da moraju izgledati lepo, poput centra naselja, starog jezgra... Nadležna inspekcija može da naloži izvođenje radova, a ako onaj ko je u obavezi to ne učini, inspekcija će naložiti organizaciji stambenom preduzeću da obavi popravku.
Investiciju neće finansirati ta firma, već će ona ići na na teret budžeta opštine.
- Lokalna samouprava će morati da izdvoji sredstva da javno preduzeće može tu obavezu da izvrši - kaže Stefanović. - A kasnije će od stanara naplatiti tu uslugu.
U Beogradu s nestrpljenjem iščekuju usvajanje novog zakona o stanovanju, jer su svi problemi sa fasadama, liftovima i nepostojanjem kućnih saveta, najizraženiji u prestonici.
Gradski menadžer, Goran Vesić, najavljuje da će, u novom zakonu, grad dobiti osnov da može da uređuje fasade koje su pod zaštitom države.
Uvešćemo obavezu da na zgradama u javnoj upotrebi, odnosno tamo gde su pravna lica državni organi, lokalna samouprava, banke, osiguravajuća društva ili kompanije svoje fasade moraju sami da urede u roku od tri godine - kaže Vesić. - Tako će se u širem centru Beograda urediti bar dvadesetak odsto fasada ako ne i više.
OSIGURANjE
SVAKA stambena zajednica će morati da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju za štete - objašnjava Jovana Atanacković, pomoćnica ministra građevine. - Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje za štete od zgrade utvrdiće Vlada Srbije na predlog Narodne banke. To na godišnjem nivou ne bi trebalo da bude veliki izdatak. Ako otpadne deo fasade i nekog povredi ili mu ošteti imovinu, iz tog osiguranja će se naplatiti šteta.
