Beograd – Građanin Srbije treba da radi 13 godina da bi s prosečnom platom mogao da kupi stan od 70 kvadrata, i to pod uslovom da tu platu isključivo štedi za stan.
Za razliku od Srbije, stanovniku Danske i Nemačke potrebno je mnogo manje – oko 2,2 godine, Francuzu 9,3, a Rusu 10,1. Ekonomska snaga države, pokazalo je istraživanje revizorske kuće „Dilojt“, nije presudna za broj godina.
„Dilojt“ je analizirao cene stanova i kuća u 12 država Evropske unije. Ideja je bila da se godišnje zarade uporede s cenama nekretnina kako bi se izračunala dostupnost posedovanja sopstvenog objekta za stanovanje.
Zemlje u tranziciji, poput Češke, Mađarske, Poljske, i Rusija imaju najniže cene stanova, malo veće od 1.000 evra po kvadratu. Sa cenom manjom od 1.000 evra Mađarska je izuzetak, a i Srbija bi mogla da se poredi s njom jer je u prvom kvartalu ove godine prosečna cena, prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, bila oko 900 evra.
Računica za Srbiju je sledeća. S prosečnom platom od 400 evra za stan od 70 kvadrata potrebno je 63.000 evra ili 156 plata u narednih 13 godina
Miroslav Cvetković, direktor agencije „Cvetković-Roškov“, kaže za Kurir da analizi „Dilojta“ nema šta da doda. On veruje da će ekonomska situacija biti bolja, što će olakšati kupovinu stanova. Cene stanova u Beogradu, kako kaže, više ne padaju, došle su na nivo na kojem bi trebalo da budu.
- Tržište se sređuje, sad je mnogo uređenije i to bi trebalo da raduje kupce i prodavce – poručuje on.
Pristupačnost posedovanja sopstvenog stana, kako se navodi, nije povezana s ekonomskim razvojem države. Ako se poredi BDP i dostupnost, onda se zemlje mogu podeliti u tri grupe.
- Danska, Nemačka, Belgija, Holandija i Austrija, koje imaju visok BDP i najveću pristupačnost kupovine novog stana. U drugoj su Italija, UK i Francuska, koje imaju prosečan BDP i sličnu dostupnost. I u trećoj grupi su Češka, Mađarska i Poljska, gde je BDP niži, kao i dostupnost.
