Čak i kada bi banke ponudile stambene kredite u dinarima, imajući u vidu visinu referentne kamate NBS, kamata na te pozajmice ne bi mogla da bude niža od 16-17 odsto, smatraju u Sosijete ženeral banci
Kada bi neki građanin otišao u banku da traži „onaj” dinarski stambeni kredit za koji ne treba nikakvo učešće i za koji se zalaže guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić verovatno bi se suočio sa začuđenim pogledima službenika. I izašao bi iz banke neobavljenog posla. Jer, takvi krediti kod nas ne postoje i nema naznaka kada bi banke mogle da ih ponude.
Guverner centralne banke je, inače, i posle još jednog sastanka sa predstavnicima banaka i državnih organa zaduženih za građevinarstvo ostao pri svom stavu da baš ovakvi krediti ubuduće treba da imaju prioritet, jer su manje rizični za građane i finansijsku stabilnost zemlje, a da oni indeksirani u evrima mogu da se odobravaju samo s učešćem od petine vrednosti kupljene nekretnine.
Po njemu, iako je domaća dinarska štednja samo dva odsto ukupne štednje građanstva, mogu se naći i drugi, dugoročni izvori finansiranja za dinarske kredite kao što su dinarske državne obveznice koje se, osim na domaćem tržištu, mogu emitovati i na međunarodnom. Po uverenju guvernera Šoškića, strani investitori mogu da prihvate valutni rizik koje one sobom nose.
Cena ovakvog kredita je, svakako, najbitnija. Guverner je izričit da dinarski stambeni krediti mogu biti indeksirani za referentnu kamatnu stopu ili za potrošačke cene. Svi oni koje je dugogodišnja kriza u Srbiji i te kako ekonomski opismenila iz prvog pogleda na podatke o kretanju referentne kamatne stope, kao i na podatke o inflaciji, mogu da zaključe da je takav kredit znatno skuplji nego onaj vezan za evre. Čak i kada se uzme u obzir takozvani valutni rizik, odnosno činjenica da svi pokazatelji ukazuju da domaća valuta ima mnogo više uslova da slabi nego da jača.
Kamata na stambene kredite u evrima sada se kreće između četiri i šest odsto godišnje. S druge strane referentna kamatna stopa NBS trenutno je 12 odsto, dok je pre godinu dana bila osam odsto. Poređenja radi inflacija je prošle godine bila 10,3 odsto, a u 2009. godini 6,6 odsto. Domaća ekonomska javnost je manje-više saglasna da će i ovogodišnja biti oko deset odsto.
Zbog svega ovoga kamatu na dinarske stambene kredite treba tražiti između pomenutih cifri, što znači na nivou od 10-12 odsto. Plus bankarska marža.
Folksbanka je, na primer, u ponudi imala dinarske kredite, ali na maksimalni rok otplate od pet godina, sa kamatom koja je išla u rasponu od 14,45 do 14,95 odsto. Krediti koji su realizovani, kažu, veoma su retki i radi se o veoma malim iznosima.
Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda Folksbanke kaže da postoji nekoliko prepreka za stambene kredite u dinarima.
– Pošto su iznosi ovih kredita veći, u kombinaciji sa višim nominalnim kamatnim stopama, nije moguće trenutno plasirati ovakve kredite. Na duži rok, 20 do 30 godina,teško je predvideti vrednost valute, odnosno u sadašnjim okolnostima nemoguće je napraviti pouzdanu projekciju takvog kredita, prvenstveno zbog nestabilnosti domaće valute, nedostupnosti takvih linija za poslovne banke– kažeLučić.
Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže da je jedna od bitnih pretpostavki za stambeno kreditiranje u dinarima ostvarenje dugoročno niske, stabilne stope inflacije.
– To bi na dugi rok pomoglo da se vrati poverenje u lokalnu valutu i da se dinar više koristi i kao valuta u kojoj se štedi i valuta u kojoj finansijske institucije izdaju dugoročne dužničke instrumente. Time bi se kreirala kvalitetnija likvidna pozicija banaka u dinarima i stvorili preduslovi za stambeno kreditiranje u dinarima. Do tada, moguće je da ćemo tu i tamo i videti poneku ponudu za stambeno kreditiranje u dinarima, ali u zanemarljivom obimu, sa cenama na nivou dinarske međubankarske kamatne stope plus marža.
I Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral” banke smatra da uovom trenutku nije realno očekivati stambene kredite bez valutne klauzule,jer ne postoje dinarski izvori na tako dugi rok.
– Čak i kada bi banke ponudilestambene kredite u dinarima, imajući u vidu visinu referentne kamate NBS, kamata na te pozajmice ne bi mogla da bude niža od 16-17 odsto. Naša banka sada daje dinarske kredite sa ročnošćudo 60 meseci po fiksnoj kamati od 19,5 odsto, kao i promenljivojstopi u visini od17,9 odsto. S druge strane,u našoj banci kamatna stopa na stambene kredite sa valutnom klauzulom kreće se počevod šestomesečni euribor plus 3,95 odsto – kaže Rebić dodajući da iako podržavaju dinarizaciju da se jošnisu stekli uslovi za dugoročno stambeno kreditiranje u dinarima, kako zbog samih izvora finansiranja tako i zbog kreditne sposobnosti građana da uzimaju dugoročne kredite savisokim kamatama.
Po njemu, pribavljanje dinarana međunarodnom tržištu, emisijom dinarskih obveznica u inostranstvu jeste mogućnost ali za to se jošnisu stekli uslovi.
