U Srbiji je u prvoj polovini godine povećan broj stambenih kredita, izjavio je predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević.
Đorđević je izrazio očekivanje da će rešavanje pitanja konverzije zemljišta povećati gradnju i aktivirati atraktivne lokacije, koje su sada zapuštene.
On je rekao da se, ipak, na tržištu nekretnina ne dešava ništa spektakularno, s obzirom da i dalje stagnira, uprkos tome što je zabeležen povećan broj stambenih kredita kod većine banaka u Srbiji.
"Kamate na štednju, a pogotovo na oročenu štednju su pale na oko jedan odsto, tako da građani više nemaju tako jak stimulans da oročavaju novac, kao što je bilo u 2008, 2009, 2010. i 2011. godini. Videćemo koliko će ove godine da poraste štednja, za sada je trend kao i prošle godine", kazao je Đorđević.
On smatra da su na rast broja stambenih kredita uticali i stabilan kurs i to što nema psihoze da će se nešto drastično dešavati u narednom periodu - bilo da će dinar da pada, niti se kreditno sposobni građani plaše da će značajnije da se poveća nezaposlenost odnosno da će im biti smanjene plate ili da će izgubiti posao.
"Veliki deo onih koji su bili kreditno sposobni su u ovoj krizi ostali bez posla ili su im već umanjene plate, tako da se smanjio broj kreditno sposobnih, ali je on sada prilično čvrst, iako je na nižem nivou nego 2006. i 2007. godine", dodao je Đorđević.
Govoreći o situaciji u regionu, on navodi da je u prethodnih šest meseci blago poraslo tržište nekretnina, a pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji.
"Na primer, kolege kažu da je u Sloveniji blagi oporavak tržišta, ali ne u odnosu na 2009. i 2010. već u odnosu na prošlu godinu i statistički pokazatelji su tamo pozitivni", napomenuo je Đorđević.
Komentarišući najavljeno donošenje Zakona o konverziji, on je istakao da će rešavanje tog dugogodišnjeg problema odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu svakako povećati gradnju.
Prema njegovim rečima, investitori su veoma zainteresovani za rešavanje pitanja metodologije po kojem će se naknada za konverziju obračunavati i plaćati, zbog atraktivnih lokacija za gradnju šoping molova, prodajnih, industrijskih i drugih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim gradovima u zemlji.
Prema podacima Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji ima 660.000 hektara građevinskog zemljišta, od čega 5.500 hektara ili manje od jedan odsto podleže zakonu o konverziji i ukupna vrednost tog zemljišta je oko milijardu evra.
"Prethodni zakon je propisao vrlo nejasne kriterijume koji su imali takvu metodologiju utvrđivanja cene da je skoro nemoguće bilo okončati postupak", dodao je đorđević.
Kada je reč o najavljenoj mogućnosti dugoročnog zakupa na zemljištu dok investitor ne stekne pravo svojine, on smatra da je malo verovatno da će investitori prihvatiti da na osnovu ugovora o dugoročnom zakupu grade objekte, bez izvršene konverzije prava korišćenja u pravo vlasništva.
Đorđević je rekao da u tom slučaju investitori ne znaju koliko će ih jednog dana koštati konverzija, da li će nekim propisom koji će biti naknadno donesen biti primorani da je plate pre roka koji predvida propis koji sada važi.
Na primer, ako zaključi ugovor o dugoročnom zakupu investitor nije siguran koliko će ga zemljište koštati po isteku ugovora, kaže Đorđević.
"Ako cene zemljišta porastu za 10 - 20 godina, možda će zemljište odnosno konverzija koštati više nego što vredi objekat", naveo je on.
Na pitanje da li za konverziju treba platiti tržišnu vrednost zemljišta, Đorđević smatra da teoretski tržišna vrednost treba da se plati.
"Međutim, kao i kod svih stvari koje se neblagovremeno urade teško je postići pravedno rešenje posle 10 ili 20 godina. Mi imamo nove fabrike i objekte privatizovane pre 10 ili 20 godina i kada tada nije država propisala kriterijume za konverziju niti prodavala firme sa tržišnom vrednošću zemljišta, bilo koje rešenje sada da se primeni, ako se bude težilo tome da bude potpuno pravedno, zaustaviće gradnju, jer će to biti nameti koje investitori neće moći da plate", objasnio je Đorđević.
Kako kaže, s druge strane, ako kriterijumi budu blaži i iznosi manji, moći će da se postavi pitanje pravičnosti i onda se vrtimo u krug, a velike parcele na atraktivnim lokacijama na kojima može dosta toga da se izgradi biće neiskorišćene i zarasle u korov.
