Do 17. februara trebalo bi početi sa namirivanjem ovogodišnjeg poreskog nameta na imovinu, a pre maja neće biti dostavljeni novi iznosi. Promeniće se i vrednovanje kvadrata.
Sledeće srede, 17. februara, ističe rok za uplatu prve ovogodišnje rate poreza na imovinu. Obzirom na to da rešenja od opštinskih poreznika neće stići pre maja, na ovoj uplatnici treba da stoji iznos jednak poslednjoj prošlogodišnjoj rati.
I dok je gotovo izvesno da ćemo od 2017. godine plaćati veće poreze na imovinu, jer se od tada značajno menja način finansiranja lokalnih samouprava, još je nepoznanica kakvu će „matematiku“ opštinski poreznici koristiti računajući namet za ovu godinu.
Prvi pokazatelj o eventualnom poskupljenju podeljenog poreza na imovinu za ovu godinu bio bi skuplji kvadrat nepokretnosti u određenoj opštini. Ove cenovnike sve lokalne samouprave uveliko je već trebalo da objave.
Prema podacima za Grad Beograd, značajnije je poskupeo samo kvadrat stana u prvoj, ekstrazoni poslovanja i to za 14.450 dinara. S druge strane, povećana je stopa amortizacije koja umanjuje ukupan iznos poreza, i to sa 0,8 na jedan odsto. Ono što, međutim, stvara moguću bojazan, uprkos najavama zvaničnika Grada da porezi neće biti povećani, jeste Odluka Skupštine grada Beograda o dopuni odluke o visini stope poreza na imovinu.
„Porez na imovinu za 2016. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti može biti utvrđen u iznosu koji je do 80 odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku obavezu tog obveznika za 2015. godinu“, ističe se u ovoj odluci.
Prestonica je još jednom odlukom delimično menjala i zone kojima pripadaju konkretni obveznici poreza na imovinu.
Kakva će nas iznenađenja na poreskim rešenjima sačekati dogodine, trenutno može samo da se pretpostavi. Ministarstvo finansija uveliko priprema izmene Zakona o porezu na imovinu. S tim u vezi je i to što 1. januara iduće godine treba da počne primena i novog zakona o finansiranju lokalne samouprave koji još nije usvojen, kojim se gradovima i opštinama ukida pravo na ubiranje određenih prihoda, što bi trebalo da bude nadomešteno kroz – povećanje poreza na imovinu.
Tokom javne rasprave o nacrtu tog zakona na mogući problem upozoravao je i Fiskalni savet. Savet, naime, ističe da je neophodno da se precizira način „uključivanja“ eko-takse i firmarine u porez na imovinu pravnih lica, kako ne bi došlo do prelivanja tereta na građana.
Kašnjenje u plaćanju poreza na vreme sa sobom je, do sada, vuklo velike novčane kazne, od čak 50.000 dinara po kvartalu! Ovaj iznos je, usvojenim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, sada značajno manji. Tako da, uz zateznu kamatu, građani koji prekorače rok za plaćanje poreza rizikuju da plate kaznu od – 5.000 dinara.
