I pored velikog pada cena, oko 20 odsto poslovnog prostora u Beogradu i dalje čeka na zakupce.
Cena rentiranja poslovnog prostora u Beogradu nikad nije bila niža, a interesovanje za iznajmljivanje nikad nije bilo manje. Prema podacima agencija koje se bave tržištem nekretnina, čak više od 150 000 kvadrata kancelarijskog prostora je prazno. I pored toga što su vlasnici poslovnog prostora u proseku snizili cene za 20 posto, zakupcima je pre svega zbog ekonomske krize postojeća cena previsoka.
I u centru Beograda gde je nekada bila privilegija iznajmiti lokal, prazan poslovni prostor sada je uobičajena slika. Samo do pre dve godine, za zakup radnje u Knez Mihailovoj ulici plaćalo se čak i 250 evra po kvadratu, a sada kada su cene znatno niže, zainteresovanih zakupaca nema.
Nebojša Nešovanović iz konsultantske kuće “King Stardž” kaže da cene u najprometnijoj beogradskoj ulici neće ići preko 150 evra.
“Sada više nema govora o takvim rentama preko 150 evra ili tako nešto, čak je vrlo teško ostvariti rente preko 100 evra. Mnogo se više vraća nekim ciframa ispod sto evra po kvadratu. Sad Vam pričam za najbolji deo Knez Mihailove”, objašnjava on.
Jovan Jovica Jakovac iz konsultantske kuće “Kolijers Internašnel” kaže da je u pitanju tipična reakcija na pojavu velikih tržnih centara.
“To je tipičan proces kada dođe šoping centar na tržište, te neke glavne ulice izgube taj jedan efekat koji su imale ranije, a dok će se za narednih tri do pet godina vratiti nazad potražnja za glavnim ulicama”, navodi on.
Najniže cene rentiranja poslovnog kancelarijskog prostora u Beogradu u poslednjih 10 godina, međutim, nisu mamac za sigurne klijente. Od 730 000 kvadrata, čak 20 posto poslovnog prostora je prazno.
“Naš savet je da se zgrade sada iznajmljuju jer ipak ta zgrada košta, pa makar niko ne bio u njoj jer imate samo održavanje zgrade, takse koje morate da platite…”, poručuje Jakovac.
“Tako da smatramo da je bolje iznajmiti danas na period od tri ili pet godina, pa naknadno izvršiti modifikaciju tih renti, jer sigurno u narednih 12 do 18 meseci ne možemo očekivati bolju situaciju na našem tržištu”, navodi on.
Veliki šoping molovi poput “Ušća” i “Delta sitija”, ne samo da su oborili rente za iznajmljivanje lokala u centralnim zonama grada, nego su praktično zatvorili stare male tržne centre.
To su na svojoj koži najbolje osetili mali trgovci, koji za B92 kažu da jedva preživljavaju. Nekada popularno Čumićevo sokače sada izgleda sablasno:
“Promet je odvukao Delta siti, onda Ušće i tako… Inače, par godina je promet je nikakav. Tako da ljudi odlaze.”
“U poslednje vreme uglavnom odlaze, a malo ko se novi pojavljuje na tržištu.”
Za razliku od privatnog poslovnog prostora, trgovci i privrednici lokale u vlasništvu gradske uprave ne napuštaju.
I posle nedavnog poskupljenja od šest odsto, cene zakupa su minimalne u odnosu na tržišne. Tako se za kancelarijski prostor u ekstra zoni po kvadratu plaća 671 dinar, a u drugoj 435 dinara.
Lokali u najatraktivnijem delu grada se rentiraju za 954 dinara po kvadratu, a u drugoj zoni po ceni od 636 dinara.
