Pet velikih infrastrukturnih projekata, koji bi preporodili Beograd, najavljuju se i „grade“ već decenijama. Tako je metro prvi put pomenut šezdesetih godina, „Prokop“se „gradi“ već tri decenije, dok se most preko Ade Huje najavljuje poslednjih 50 godina u gotovo svakom urbanističkom planu. Rušenje „Staklenca“ i izgradnja gradske galerije ili opere na Trgu Republike više se i ne pominje, a neizvesno je i kad će biti završena obilaznica oko Beograda, započeta pre 20 godina.
Za realizaciju ovih projekata Beogradu je u ovom trenutku potrebno najmanje milijardu i po evra, kako piše Blic. Razloga za odugovlačenje, bar iz ugla onih koji vode Grad, uvek je bilo. Neki od njih do danas nisu realizovani zbog ratova, neki iz političkih razloga, a gotovo svaki je osujetila nestašica.
Metro
O podzemnoj železnici u Beogradu se mnogo pričalo, a malo toga uradilo. Prvi put je pomenuta 60-tih godina, kad je srpska prestonica postala milionski grad.
Do danas su urađena dva projekta, jedan za „laki”, a drugi za „klasični” metro. I za prvi i za drugi potrošeni su milioni evra, a u oba slučaja konsultovani su i stručnjaci iz inostranstva. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se u razmaku od deset godina ne promeni stav gradskih vlasti. Istorija metroa u Beogradu pokazala je da se promenom ljudi na čelu grada menja i odluka o vrsti podzemne železnice koja će se graditi.
Sedamdesetih godina, kad je gradonačelnik bio Branko Pešić, odlučeno je da Beograd gradi klasični metro. Ta odluka se menja 1982. godine, kad već izrađen projekat, na koji je prema nekim procenama potrošeno više od deset miliona tadašnih nemačkih maraka, novi gradonačelnik Radoje Stefanović proglašava sramotom Beograda. On se opredeljuje za „Tramvaje za 21. vek”, ali se ni na ovom projektu nije se ozbiljnije radilo.
Kad je Zoran Đinđić došao na čelo grada 1997. godine, priča o metrou ponovo se pokreće. Tokom svoje prve radne nedelje Đinđić odmrzava projekat i dogovara da se odmah pristupi izradi programa i raspisivanju tendera. Pošto je kratko ostao na ovoj funkciji, i ova stranica brzo se zatvara.
Za vreme Nenada Bogdanovića donosi se odluka o izgradnji „lakog šinskog sistema”, a realizacija ovog projekta ucrtana je i u GUP-u iz 2003. godine. Do danas je na njegovu izradu potrošeno oko pet miliona evra.
Posle skoro pola decenije priča, ponovo smo na početku. Šta ćemo graditi, reći će nam stručnjaci iz Minhena, Beča i Španije, da bi se, kako je rekao gradonačelnik Dragan Đilas, izbegla politizacija.
„Prokop”
Izgradnja nove železničke stanice „Prokop" neretko je u medijima nazivana gradnjom „Skadra na Bojani", zbog često najavljivanih, a zatim i otkazivanih radova. „Prokop” se nikada se nije ozbiljno gradio, a u prilog tome govori podatak da je za 30 godina završena samo jedna ploča. Potpisivani su ugovori i protokoli, ali se nije daleko doguralo.
Radovi na novoj železničkoj stanici, koja je projektovana kao najvažnije železničko čvorište Beograda, počeli su 1977. godine, a prekinuti 1996. godine. Iako od starta ništa nije išlo po planu, država od ovog projekta nikad nije odustala.
Za izvođača radova koji je trebalo da okonča započeti posao tender je prvi put raspisan tek 2005. Najpovoljnije ponude dali su domaća kompanija "Energoprojekt" i mađarsko-kiparska "Trigranit", koja je i pobedila. Ugovor, međutim, nikada nije bio potpisan, jer je pobednik na tenderu odustao od ovog posla.
Nastavak gradnje nove železničke stanice ponovo je najavljen u martu prošle godine, kada su JP „Železnice Srbije” i „Energoprojekt” potpisali Ugovor. Dogovoreno je da „Energoprojekt” većim delom iz svojih izvora, a manjim iz NIP-a finansira nastavak radova. Ni to se, međutim, nije dogodilo.
Uz veliku medijsku pompu u oktobru prošle godine potpisan je Protokol o još jednom nastavku izgradnje nove železničke stanice, kojim su se Vlada Srbije, JP „Železnice Srbije”, Grad i „Energoprojekt” obavezali da će u roku od godinu i po dana okončati radove. Po Protokolu, izgradnju same stanice finansirala bi država sa 30 miliona evra, dok bi za pristupne saobraćajnice Grad izdvojio 22 miliona evra. Radovi su morali da počnu u roku od dve nedelje, ali se to do danas nije dogodilo.
Obilaznica
Ako se nešto ozbiljnije ne promeni, obilaznica oko Beograda teško će biti završena do 2011. godine, kako je predviđeno. Gradnja je započela davne 1990. godine, a do sada je završena samo jedna deonice i to od Dobanovaca do Orlovače u dužini od 25 kilometara.
Radovi su često prekidani zbog raspada zemlje, ratova, sankcija, propasti ekonomije i bombardovanja. Izgradnja je ponovo nastavljena 2006. godine, ali ne zadugo. Izvođači su čekali bolja vremena. Kad su i došla, obezbeđena sredstva za izgradnju nisu mogla da se koriste zbog blokade u radu Skupštine Srbije, koja je trebala da ratifikuje odobrene kredite za izgradnju saobraćajnica u iznosu od 140 miliona evra.
Deo obilaznice od Ostružnice do Orlovače, dužine 7,7 kilometara, završen je u novembru prošle godine i od toga se nismo odmakli.
Zamišljeno je da buduću obilaznicu, dugačku oko 47 kilometara, čini obilazni autoput od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog Potoka, sa koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E-70.
Obilaznica oko Beograda je veoma važan deo koridora 10, a povezuje autoput Novi Sad-Beograd sa autoputem Beograd - Niš. Takođe, izgradnjom obilaznice bio bi izmešten teretni saobraćaj, jer nigde u svetu glavni koridori ne prolaze centralnim gradskim ulicama.
Most preko Ade Huje
Neizvesno je da li će i kad početi gradnja mosta preko Ade Huje, koji je predviđenim svim generalnim planovima u poslednjih 50 godina. Prvi put ozbiljnije je najavljen pre nekoliko godina, kad su Japan bili zainteresovani za njegovu gradnju.
Japanska vlada bila je spremna da odobri kredit sa kamatnom stopom od svega 0,5 odsto, a jedini njihov uslov bio je da japanske firme grade most. Dok se posao odlagao i mi premišljali, ispuštena je još jedna povoljna šansa. Uprkos tome što je Japan radio studiju izvodljivosti i idejno rešenje za ovu saobraćajnicu, društveni proizvod u Srbiji je umeđuvremenu porastao, čime se više nismo nalazili na spisku zemlja kojima je bila dostupna ova vrsta pomoći.
Uređenje Trga Republike
Više niko ni ne najavljuje rušenje „Staklenca” na Trgu Republike, niti izgradnju gradske galerije na ovoj lokaciji. Iako je još 2007. godine najavljena gradnja novog velelepnog objekta u centru grada, to se do danas nije dogodilo.
Dugo je trajala javna polemika oko toga da li na mestu Tržnog centra „Staklenac” treba da se gradi gradska galerija ili opera. Ranija gradska vlast predvođena Demokratskom strankom bila je za galeriju, koja bi nosila ime ubijenog premijera dr Zorana Đinđića. To se, međutim, nije dopalo tadašnjem koalicionom partneru demokrata - Demokratskoj stranci Srbije. Zato je plan detaljne regulacije za Trg Republike, koji je završen i bio u proceduri za usvajanje, povučen pod pritiskom DSS. On do sad nije stavljen na dnevni red Skupštine grada, a nije poznato ni da li će se i kad to dogoditi.
„Staklenac” je je otvoren 1989. godine i do 1993. godine bio je jedan od najposećenijih tržnih centara u Beogradu. Danas je potpuno zapušten i umesto lokala poznatih robnih marki, tamo se danas nalaze igraonice.
Strani stručnjaci za teški metro
Stručnjaci iz Beča i Minhena u neformalnim razgovorima sa predstavnicima gradskih vlasti istakli su da se zalažu za gradnju klasičnog metroa u Beogradu. Ovaj predlog trebalo bi da zvanično bude saopšten gradonačelniku Draganu Đilasu do 1. maja. U Beograd će uskoro doći i stručnjaci i Španije i uraditi svoju ekspertizu.
Most Zemun - Borča
Dražavne i gradske vlasti sve su bliži dogovoru sa Kinezima o izgradnji mosta Zemun - Borča. Kako je za „Blic” rekao Miroslav Čučković, ugovor bi trebalo da bude potpisan u maju, tokom posete predsednika Borisa Tadića Kini. Gradnja bi koštala oko 100 miliona evra. Izvođač radova bila bi kompanija „Čajna konstrakšn”, čiji su predstavnici prošle nedelje bili na razgovoru u Beogradu.
Finansijska sredstva
(Projekat vrednost)
Metro 1,1 milijarda
„Laki šinski sistem” 400 hiljada
„Prokop” 30 miliona
Obilaznica 221 milion
Gradska galerija 15 miliona
Most preko Ade Huje 100 miliona
*cene su u evrima
