Procenjuje se, da se u Srbiji godišnje "opere" izmedju tri i pet odsto društvenog bruto proizvoda, odnosno oko 1,7 milijardi evra, kaže Aleksandar Vujčić.
Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca kaže da se novac najčešće "pere" kupovinom i izgradnjom nekretnina, ulaganjem trgovinske lance i kockarnice preko of šor kompanija, ali da je novi Zakon o sprečavanju pranja novca, koji je u primeni nešto duže od dva meseca doneo mnoge promene.
Prema Vujčićevim rečima, od primene novog zakona svi kupci nekretnina dužni su da kupoprodaju obavljaju preko banaka pri čemu je zabranjeno plaćanje gotovinom nekretnina u iznosima od 15.000 evra i višim, tako da svaki kupac mora da plati prodavcu preko računa.
On je ukazao da bi građanin u tom sistemu trebalo da se oseća potpuno sigurnim, ako sarađuje s Agencijom za promet nekretnina i sa bankom koje su u sistemu za sprečavanje pranja novca, kako piše B92.
Vujičić je podsetio da je "pranje novca" pokušaj legalizacije protivpravno stečene imovine, odnosno imovine koja je stečena krivičnim delima, tako da se "pranjem" novca bave upravo izvršioci krivičnih dela. Prema njegovim rečima, pranje novca postoji svuda u svetu i procenjuje da se godišnje u svetu "opere" izmedju dva i pet odsto bruto društvenog proizvoda.
Problem je u tome što mnogobrojni "perači novca" koriste taj vid poslovanja da bi sakrili nelegalno stečene prihode i putem većeg broja transakcija pokušavaju da prikriju pravo poreklo novca, rekao je on.
Dodao je da se u tom smislu ulaže međunarodni napor preko MMF-a ili "Egmont grupe", međunarodne organizacije finansijskih obaveštajnih službi, da se ta pojava spreči. On je ocenio da se Srbija u ovoj oblasti ne izdvaja od ostalih zemalja u regionu, da sprovodi sve međunarodne standarde, koji se odnose na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i da se mora insistirati da svi državni organi u tome na najbolji način saradjuju.
U okviru sistema za sprečavanje pranja novca postoje obveznici, banke osiguranja, lizing kompanije, Agencija za promet nekretnina, koje Upravi za sprečavanje pranja novca dostavljaju informacije o sumnjivim ili o "keš transakcijama" većim od 15.000 evra, rekao je Vujičić.
Uprava potom analizira sve primljene podatke i ukoliko dodje do informacija da postoje sumnje da se radi o "pranju" novca, dostavlja ih nadležnim organima - MUP-u ili tužilaštvima i sudovima, rekao je Vujičić, podsetivši da građani prilikom izlaska iz zemlje mogu da iznesu do 10.000 evra "keša".
