Beograd - Za kompletnu obnovu mostova, puteva i drugih infrastukturnih objekata trebaće nam najmanje pet do šest godina, kaže stručnjak za građevinu Goran Rodić.
Rodić, koji je potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije, ocenio je da bi najvažniji magistralni putevi od strateškog značaja za Srbiju i region mogli biti obnovljeni do kraja ove godine.
Rodić kaže da su stručnjaci Građevinsko-industrijske komore prethodnih dana obilazili elementarnom nepogodom pogođena područja da bi i sami vodeli kolike su razmere katastrofe i šta je potrebno u najkraćem roku preduzeti i šta se realno brzo može uraditi.
"Ako se odmah krene u pripremu potrebnih planova, svi strateški magistralni pravci mogli bi biti obnovljeni do kraja ove godine i to je sada i najvažniji posao koji ne bi smeo da čeka, a naši građevinari su spremni i sposobni da taj posao u tom roku i završe. Tu treba angažovati najveće domaće kompanije iz građevinske operative, a one imaju i kadrove i opremu i materijal da se putevi poprave", kaže Rodić.
Rodić dodaje da je s mostovima i sanacijama klizišta koja ugrožavaju infrastrukturu situacija mnogo komplikovanija. Da bi se to uradilo kako treba, biće potrebni veliki napori i mnogo vremena, a kako sada stvari stoje, moraće se raditi najmanje pola decenije da bi se popravilo sve što su bujice i poplave odnele, rekao je Rodić.
Jasno je da će sanacija klizišta biti jedan od najtežih i najdugoročnijih poslova, pa su već preduzeti i prvi potezi. Saobraćajni institut CIP je na poziv ministarke građevine i saobraćaja Zorane Mihajlović poslao u Mali Zvornik ekipu stručnjaka koja će ispitati klizišta.
Generalni direktor CIP-a Milutin Ignjatović je kazao da će ta ekipa ispitati šta je i koliko je ugroženo klizištima u Malom Zvorniku, navodeći da su ekipe CIP-a prisutne i u Kosjeriću, Bajinoj Bašti i na ugroženoj barskoj pruzi, na delu od Resnika pema Valjevu.
"Klizišta su opasna u celoj Srbiji i ne mogu se rešavati naprečac, jer ih prvo treba locirati, pa ispitati i dati predlog sanacije. To je mukotrpan i malo duži proces", istakao je Ignjatović.
On je rekao da bi s toplijim vremenom u Srbiji klizišta trebalo da se primire ili zaustave i da će tek tada moći dobro da se ispitaju, kao i da će CIP tek onda moći da da predloge za svako pojedinačno klizište.
"Klizište je prirodni proces, koji je nepredvidiv, rešiv ili nerešiv", naglasio je Ignjatović.
Po njegovim rečima, u Srbiji gotovo da nema stručnjaka za klizišta, osim u Institutu za puteve i CIP-u, a Vlada je upoznata s tim da CIP ima stručni kadar za klizišta i može obaviti taj posao.
"CIP će nakon pregleda dati predloge koje bi stambene objekte trebalo dislocirati ako su ugrožena klizištima koja nije racionalno sanirati", naveo je Ignjatović i dodao da će posebna pažnja biti posvećena i klizištima koja ugrožavaju infrastrukturu – železničku i putnu. "Pruge i puteve moramo čuvati i tu moramo dati mere, jer ne smemo dozvoliti dugotrajne prekide u saobraćaju", kaže on.
