Budući da se bliži kraj leta i početak nove akademske godine, u našem gradu ovih dana sve više studenata uveliko traga za stanovima u kojima će živeti tokom studija.
U studentskim domovima, gde cena stanovanja iznosi između 1.430 do 1.860 dinara, ima mesta za samo 2.713 studenata, što znači da ostali studenti moraju iznajmiti privatan smeštaj u gradu. Budući akademski građani najčešće se opredeljuju za stanove na Limanu, Grbavici, Sajmištu, Bulevaru oslobođenja, u centru, odnosno – za stambeni prostor koji je blizu fakulteta i menze ili se do njega dolazi direktnom autobuskom linijom.
-Važno je da mi put od kuće do fakulteta ne bude predugačak, jer znam koliko me obaveza očekuje na fakultetu, zato zovem oglase za stanove koji se nalaze u blizini ili su javnim prevozom dobro povezani sa Kampusom – kaže Miloš, koji je upisao Računarstvo i automatiku na FTN.
Sudeći po oglasima, lokacija je jedan od osnovnih kriterijuma kada se formira cena stana. Prednost imaju i stanovi bez centralnog grejanja, jer su troškovi Informatike preveliki za studentski džep.
Najskuplje su garsonjere i mali stanovi pored fakulteta. Za garsonjeru je mesečno potrebno izdvojiti od 100 i više, nekada i do čak 180 evra, a za jednosoban stan od 140 do 200 evra. Ako vas zanimaju ovako mali stanovi, budite brzi jer njihovi vlasnici lako nalaze stanare zbog nižih troškova.
Jednoiposobni stanovi se takođe brzo iznajme, a mesečno koštaju od 170 do 230 evra, zavisno od dela grada, ali i od opremljenosti. Takođe, cena zavisi i na kom se spratu stan nalazi, odnosno, da li zgrada poseduje lift.
Danas studenti sve češće traže dvosobne ili trosobne stanove u kojima može da živi više njih, kako bi podelili troškove za kiriju i režije. Dvosoban stan, okvirno, mesečno može da se iznajmi za 200 do 300 evra, dok za trosoban studenti moraju izdvojiti od 200 do 400 evra, zavisno od toga da li je na periferiji ili u centru.
- Cene najma stanova su poprilično visoke te zbog toga moram pronaći još dve-tri cimerke da bismo delile troškove. Veoma mi je važno da stan bude namešten, a ima ljudi koji izdaju renovirane ili preuređene podrumske, tavanske ili garažne prostore, koji su bezuvetni, a preskupi i izdaju se kao luksuzne nekretnine – ističe Anja, brucoš sa FTN.
Najveći problem prilikom unajmljivanja stana jeste to što vlasnici traže depozit u visini jedne kirije, pa se trošak u prvom mesecu duplira, ali razlozi za uzimanje kapare su opravdani.
- Izdajem stan koji redovno održavam, krečim svake godine, opremljen je potpuno novim stvarima. Nećete verovati da nov šporet nesavesni podstanar može da uništi za tri meseca. Takođe mi se desilo da podstanar pobegne sa neplaćenim računima za dva poslednja meseca. Ima još negativnih primera zbog kojih sam počela da uzimam depozit od koga platim deo popravki, održavanje i neplaćene račune – žali se Olja, vlasnica koja izdaje stan na Detelinari.
Nekima se posreći prilikom traženja stana, pa ugledaju oglas zalepljen na drvetu, dok se ostali koji traže smeštaj preko raznih vrsta oglasa poprilično namuče. Roditelji čija su deca tek upisala studije i prvi put će živeti sama, često zovu agencije jer one imaju najveću ponudu. Ipak, ukoliko tražite stan koristeći agencijske usluge, moraćete izdvojiti 30 do 50 odsto od dogovorene prve kirije, koliko agencije uzimaju po zakonu.
VEĆINA PODSTANARA NIJE PRIJAVLJENA: Pored skupog podstanarskog života, većina studenata nema prijavu boravka, koju veliki broj stanodavaca ne omogućava podstanaru jer želi da izbegne plaćanje poreza. Kako bi naterala stanodavce i podstanare da sklapaju ugovore, te povećala naplatu poreza na prihode na nepokretnosti, Poreska uprava je od jeseni najavila sprovođenje posebnih kontrola. Poenta je da se napravi ugovor u kojem će pisati kolika je kirija i na taj iznos godišnje stanodavac treba da plaća porez. Međutim, među podstanarima vlada bojazan da će obavezno potpisivanje ugovora povećati i cene kirija 10 do 20 odsto.
