Srbija se nalazi na trusnom području koje periodično pogađaju zemljotresi, ali rizik od posledica neprestano raste zbog ljudskog faktora. Da li treba da se plašimo zemljotresa, zbog neplanske i nekvalitetne gradnje? Stručnjaci kažu da većina graditelja ne ispituje zemljište i da najveći broj novijih objekata ne ispunjava standarde projektovanja i gradnje na trusnim područjima.
Sa iskustvom od skoro četiri decenije u zidanju stanova, arhitekta Slobodan Tošić kaže da će svaki seizmolog u svetu reći da ne ubijaju zemljotresi, već ljudi koji loše planiraju, grade, nadgledaju radove ili donose propise. Tvrdi da se nekada gradilo kvalitetnije i sa mnogo većom odgovornošću. Danas važe druga pravila, pa tako objekte do 400 kvadrata, po pravilniku o klasifikaciji objekata, može da gradi ko god hoće.
Sa iskustvom od skoro četiri decenije u zidanju stanova, arhitekta Slobodan Tošić kaže da će svaki seizmolog u svetu reći da ne ubijaju zemljotresi, već ljudi koji loše planiraju, grade, nadgledaju radove ili donose propise. Tvrdi da se nekada gradilo kvalitetnije i sa mnogo većom odgovornošću. Danas važe druga pravila, pa tako objekte do 400 kvadrata, po pravilniku o klasifikaciji objekata, može da gradi ko god hoće.
"Za ovu vrstu objekata nije potreban statički proračun, nije potreban projekat struje, vodovoda i kanalizacije, grejanja – ali je obavezan projekat o energetskoj efikasnosti", objašnjava Tošić.
Podseća na zemljotres u Kraljevu iz 2010. "Naši objekti koji su pali u Kraljevu nisu pali u Kraljevu zbog toga što nisu imali stiropor nego zbog toga što nisu imali gvožđe", ističe Tošić.
Posao seizmologa je da izradi kartu na osnovu koje će se znati gde je bezbedno graditi. Međutim, ne vredi ni karta ako je se ne pridržavaju graditelji i inspekcijske službe.
"Investitor gleda da izađe što povoljnije i nalazi načine da nadzorni organ na neki način odvrati kako ne bi na vreme vršio inspekciju", kaže geolog Ljubinko Ilić.
Poseban problem predstavljaju novi objekti koji su građeni bez građevinske dozvole ili uz odstupanje, a sada su u procesu ozakonjenja, jer nisu prošli strogu kontrolu bezbednosti i kvaliteta gradnje.
Tako su na nekim mestima, gde su nekada bile prizemne kuće, sada višespratnice. Ipak, ima investitora koji su pre postavljanja kamena temeljca najpre ispitali zemljište.
"Mi smo uradili detaljna geotehnička ispitivanja na osnovu kojih smo radili projekat dubokog fundiranja – dakle način kako ćemo da izvedemo radove do slojeva do 30 metara ispod temeljne ploče", rekao je direktor projekta "Beograd na vodi" Nikola Nedeljković.
Dodaje da je armirano-betonska konstrukcija tog objekta urađena u skladu sa svim domaćim i evropskim standardima.
U Japanu, gde godišnje bude i do 2.000 potresa, projekti prolaze rigorozne kontrole, a zakoni su stroži iz godine u godinu.
"Trenutno je 75 odsto građevina otporno na jake zemljotrese, a plan je da se taj procenat poveća. Ukoliko inspekcija ustanovi da se u projektovanju ili kasnije u izgradnji nisu poštovali propisi, objekat se odmah ruši bez obzira na to u kojoj je fazi. Da imamo dobre zakone kojih svi moraju da se pridržavaju u gradnji, dokaz je veliki zemljotres u istočnom Japanu koji je bio 2011. Tada je većina građevina nastradala usled klizišta i cunamija, a najmanje od zemljotresa", kaže Jošifumi Kano iz Ambasade Japana u Srbiji.
U Srbiji poseban problem predstavlja i veliki broj starih građevina. Prosečna starost objekta premašuje tri i po decenije, a veliki broj njih je sagrađen i pre donošenja propisa koji su doneti tek posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine.
