U konkurenciji 274 istraživača iz Srbije, novosadski „HIO-tim”, Mirjana i Stevan Oberknežev i profesori Fakulteta tehničkih nauka, Vlastimir Radonjanin i Mirjana Malešev, poneli su ove godine titulu najboljih inovatora za specifičnu „HIO tehnologiju”. Novi izum je, kako kažu nagrađeni, spas za vlagu, a za ovo otkriće, osim titule najboljih inovatora, dobili su i 1,6 miliona dinara od Ministarstva nauke, koje ovu nagradu već tradicionalno dodeljuje, piše Blic.
Zahvaljujući ovoj tehnologiji, vlaga je iskorenjena u više od stotinu zdanja u zemlji i okruženju, a metod je primenjen i na stubovima Gradske kuće, tri kapele u Novom Sadu, ali i u zgradi Muzičke akademije Franca Lista u Budimpešti. Zahvaljujući tome što su isušili podrum u kome se čuva ostavština Bele Bartoka, uspeli su da se probiju na mađarsko tržište, a uskoro će HIO tehnologija biti promovisana i u Londonu. Očekuje se i da će uskoro u Novom Sadu Obrekneževi, zajedno sa Fakultetom tehničkih nauka, napraviti novu firmu, čiji će cilj biti upravo obuka timova za upotrebu specifične metode.
Novi metod, kako objašnjavaju, podrazumeva da se zid preseca metar po metar, a potom se u njega postavljaju posebne PVC šipke, dovoljno čvrste da izdrže celu težinu zida, a da, pritom, ne izazovu sleganje, ne naprave nijedno oštećenje ili pukotinu. Rez se, zatim, spaja specifičnom masom, čiju su recepturu upravo oni osmislili, a koja će zidu dati toliku čvrstoću da može da izdrži i zemljotres.
- Zahvaljujući Stevanu, osmišljenja je izolacija čija se visina prilagođava rezu, pa nema sleganja, niti pukotina. A to je naročito važno kod spomenika kulture, jer ne smete dozvoliti da vam se na licu Belog anđela pojavi pukotina - priča Mirjana Oberknežev, koja sa svojim mužem Stevanom drži „HIO - protecting system”.
Da bi usavršili ovu tehnologiju, čiju tajnu čuvaju, utrošili su četiri godine. Stevan je 1996. osmislio HIO tehnologiju, a godinu kasnije proizvedene su prve šine, koje su ispitivane na FTN. Već tada tehnologija je patentirana, ali Stevan nije imao mira tri godine tražeći način da poboljša vezivnu smesu, tako da zid izdrži čak i zemljotres. Sada je i to sređeno i tehnologija je upisana i u Evropski registar patenata. Ipak, ona još izaziva otpor.
- Kada kažete arhitekti da ćete da sečete stub ili objekat, to izaziva užas. I onda smo shvatili da je jedino rešenje da steknemo što više referenci. Tako smo Novom Sadu poklonili radove na stubovima Gradske kuće i tri kapele, a neki objekti ni danas nisu plaćeni - priča Mirjana.
Iz istog razloga su u pola cene uradili i izolaciju za zgradu Muzičke akademije Franca Lista u Budimpešti.
- Sav novac zarađen od primene nove tehnologije utrošili smo za modernizaciju mašina, a stari dugovi iz perioda istraživanja, još stoje. Ali mi verujemo u ovu ideju - priča Mirjana, koja je to i dokazala kada je 1996. zatvorila svoju firmu za uvoz i počela da vodi suprugove finansije.
A da se verovanje isplatilo pkazuje i tek osvojena nagrada, kao i to što će nova tehnologija uskoro biti promovisana i u Londonu.
