Tokom ove nedelje biće održan sastanak Nacionalnog saveta za infrastrukturu, na kome će i zvanično biti formirana radna grupa za izradu modela podsticajne stanogradnje. Time će zapravo započeti radovi na projektu izgradnje stanova, čija bi cena, kako je ranije najavljeno, trebalo da se kreće između 570 i 770 evra po kvadratu. Branka Bošnjak, član radne grupe i Komisije za planove, kaže da će se u Beogradu godišnje graditi više od 10.000 ovakvih stanova, kao i da će neki od njih biti sagrađeni u samom centru grada.
Prestonici je potrebno između 10.000 i 15.000 stanova te vrste, ali ako bi se realizovala brojka od 10.000 to bi bio dobar rezultat. Statistika je pokazala da se u Beogradu godišnje izgradi više od polovine ukupno izgrađenih stanova u Srbiji, kaže sagovornica „Blica”, arhitekta po struci, koju Beograđani pamte i kao svojevremenog kandidata G17 plus za gradonačelnika.
Kako će izgledati ti stanovi i kakva će im biti struktura?
- Ideja je da budu veličine između od 50 do 55 kvadrata. To su stanovi koji bi trebalo da budu prihvatljivi za prosečnog građanina. Ideja je da se grade dvoiposobni stanovi za jednu četvoročlanu porodicu.
Gde će se graditi ova naselja?
- Želim da naglasim da se ovde ne radi o jeftinom stanovanju, već o racionalnom, a racionalizacija neće biti postignuta kroz kvalitet, koji je trenutno katastrofalno nizak u Beogradu. Ja ću kao projektant predložiti da se ti stanovi grade na humanim mestima, što znači da se ne sme raditi o lokacijama drugog reda. To će biti mesta na kojima bi svako poželeo da živi.
Koje bi lokacije mogle da dođu u obzir?
- Posao lokalne samouprave biće upravo da nam predoči koje lokacije mogu da se ponude ovom programu. To će naravno biti ona mesta koja su urbanističkim i regulacionim planovima predviđena za stanogradnju. U obzir će sigurno doći i lokacije koje su nekom investitoru u prethodnom postupku dodeljenje za stanogradnju, a on je nije realizovao, pa će mu biti oduzete.
Da li po sadašnjem zakonu lokalna samouprava ima pravo na to?
- Važeći zakon iz 2003. godine daje apsolutnu legitimaciju postupku oduzimanja imovine, ali je kod nas bio problem određivanja one institucije koja bi to trebalo da pokrene. Novi zakon će apostrofirati javnog pravobranioca da pokrene postupak oduzimanja lokacija.
Koliko je takvih lokacija u Beogradu?
- Ne znam tačan broj, ali sam sigurno da bi se u ovom trenutku moglo oduzeti preko četiri miliona kvadrata građevinskog zemljišta, koje je neizgrađeno a ustupljeno investitoru.
Da li to znači da bi se podsticajna stanogradnja mogla realizovati u širem centru grada?
- Da, ali i u samom centru.
Šta je sa lokacijama po obodu grada?
- Na sreću, veliki deo grada je predviđen za stanogradnju. Na nesreću, veliki deo teritorije Beograda nije pokriven detaljnim regulacionim planovima. Moglo bi se graditi i po Generalnom urbanističkom planu, ali to je znatno kompleksnije i sporije. Zato moramo ubrzati izradu detaljnih reagulacionih planova.
Na koji način će se prodavati ovi stanovi? Da li će biti raspisan konkurs?
- U ovom trenutku zaista to ne znam. Kad je Grad realizovao projekte povoljne stanogradnje, napravljene su liste potencijalnih kupca, a definisani su i uslovi na osnovu kojih se neko mogao prijaviti na konkurs, poput broja članova porodice, ličnih primanja i slično. Ne kažem da će to važiti i za ovaj projekat, ali nije isključeno.
Da li je počeo rad na izradi samog projekta?
- Nacionalni savet za infrastrukturu sledeće nedelje će i zvanično da formira radnu grupu, koja će kroz određeni vremenski period dati jedan ili više modela „podsticajne stanogradnje”. Njen zadatak neće biti samo da ustanovi pravila, analizira sve parametre koji čine cenu gradnje, rokove, modele kupovine i prodaje stanova. Ona bi trebalo i da valorizuje ekonomsku situaciju, stanje ponuda lokacija na lokalnom tržištu, mogućnosti kreditiranja, kao i da uključi svi potencijalne aktere. To bi moglo da traje mesecima. Tek nakon toga bi trebalo da krene izrada projekta.
Koji će biti posao države u svemu tome?
- Na opštinama i gradovima biće da ustupe i pripreme lokacije, kao i da ubrzaju postupak za pribavljanje potrebnih dozvola, koji je u Beogradu optimalno trajao oko godinu dana. Na državi je da stvori zakonodavni milje, da pripremi i usvoji novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo, između ostalog, i da propiše maksimalne rokove za dobijanje neophodnih odobrenja. Takođe, država bi trebalo da donese i odgovarajuće uredbe, koje će propisati načine postupanja organa lokalne samouprave.
Kad je saopšteno da bi mogli da se grade stanovi po ceni od oko 600 evra po kvadratu, većini je to zvučalo neverovatno. Da li vi zaista mislite da je to moguće?
- Ja to ne mogu da tvrdim, ali to su rekli izvođači, investitori, banke. Spustiće cene na neki realan nivo. Investitori u Beogradu zarade i duplo više od onog što potroše na izgradnju nekog objekta.
Podsticaj opštem društvenom razvoju
Koji je interes države za izgradnju „jeftinih” stanova?
- Interes joj je da reši probleme ljudi koji nemaju svoj stan. Ali i da podstakne opšti društveni razvoj. Ovaj model podstaći će gradnju i stvaranje lokacija. Obezbediće posao za građevinsku operativu, a masovnom stanogradnjom aktiviraće se i transportne kuće, proizvođači građevinskog materijala, nameštaja, osigurvajućih kuća, bankarskog sektora... Ovim modelom stanogradnje podstaćiće se društveni razvoj.
I kljucno pitanje = kada
?
pozdrav!