Prema podacima Zavoda za statistiku, u Beogradu ima oko 85.000 stanodavaca i oko 200.000 podstanara. Prema Zakonu o stanovanju, pri useljenju potrebno je da se zaključi ugovor u pisanoj formi između stanodavca i zakupca koji bi sadržao opšte obaveze ugovornih strana o korišćenju i održavanju stana. Iznenadno povećanje kirije i davanje otkaznog roka koji nije bio po dogovoru neki su od najčešćih problema sa kojima se zakupci stanova suočavaju.
Iako se poslednjih godina u Beogradu izdaju sve kvalitetniji stanovi, i dalje je procenat onih stanodavaca koji zaključuju sa podstanarima ugovor o zakupu stana veoma mali i iznosi tek oko 10 posto od ukupnog broja, ističe advokat Mirko Mirković, zastupnik Udruženja podstanara „Velegrad“.
- Overa ugovora sa sobom povlači njegovo dostavljanje Poreskoj upravi i plaćanje poreza od 20 odsto od mesečne kirije. Međutim, Zakon o stanovanju traži samo pisanu formu ugovora, ne i njegovu overu, ali stanodavci se i dalje plaše da bi pri otkazivanju stana zakupac sa tim pisanim ugovorom otišao u Poresku upravu - kaže Mirković.
Neizostavna stavka pismenog ugovora jesu obaveze podstanara i stanodavca koje podrazumevaju vraćanje depozita, krečenje stana pri njegovom otkazivanju kao i da su stanaru zagarantovana prava koja ne izlaze iz okvira kućnog reda. Jedan od problema jeste i to što gazde često ne prihvataju da o svom trošku saniraju kvarove u stanu, zato je neophodno pre useljenja sačiniti zapisnik o primopredaji, u kome treba opisati stanje nameštaja i bele tehnike. Ugovor takođe obavezno mora sadržati otkazni rok i uslove pod kojima može doći do povećanja ili umanjenja zakupnine. Zakon propisuje otkazni rok od tri meseca, ali se poštuje i onaj naveden ugovorom.
Među prvim pravima jeste pravo na adresu stanovanja, međutim, Zakon o prebivalištu i boravištu koji, nakon izmena iz 2011. godine, prvi put propisuje obavezu stanodavca da podstanarima obezbedi prijavu prebivališta na adresi stanovanja, ipak nije poboljšao položaj građana koji nemaju stan u vlasništvu.
Bez potpisanog ugovora o zakupu stana stanari ostaju ne samo bez legalne adrese već i niza povlastica dostupnih samo građanima sa urednim prijavama.
- Hiljade ljudi u Beogradu stanuje u jednom kraju grada, a fiktivno je prijavljeno u drugom. To čine kako bi mogli da ostvare svoja prava, kao što su upis u Nacionalnu službu za zapošljavanje, kupovinu markice za prevoz, upis deteta u predškolsku ustanovu i slično.
Zato najveći broj podstanara navodno živi kod rođaka koji su pristali da ih prijave na svojoj adresi iako stanuju na potpuno drugom mestu - kaže Mirković i objašnjava da „zakon zapravo poštuju samo veći stanodavci kojima se obraćaju strane diplomate ili studenti iz inostranstva koji to sami zahtevaju jer im je potrebna legalna adresa radi nadoknade stanarine“.
Izmene Zakona o prebivalištu i boravištu propisuju da će stanodavac biti dužan da plati kaznu od 10.000 do 50.000 dinara ukoliko ne prijavi podstanare. Istu visinu kazne će platiti i podstanar ukoliko ne prijavi prebivalište u roku od osam dana od trenutka nastanjenja na novoj adresi.
- Zakon koji imamo je dobar. Problem je u tome što se on ne sprovodi na pravi način jer se nadležni organi ne bave ovim problemom, objašnjava Mirković.
Poreska uprava dolazi do informacija o nesavesnim stanodavcima tek kada se podstanar odluči da ih prijavi, što je, zbog straha od stanodavca, jedino u slučajevima ozbiljnijih konflikata. Dodatni problem je i to što je podizanje prijave moguće jedino u opštini na kojoj je zakupac prijavljen.
Prema rečima Mirkovića, njihovom udruženju se svakodnevno javljaju podstanari koji se žale na ovakve slučajeve tražeći savete. Mnogi od njih su čak rešenje svog problema našli u plaćanju određenim licima da ih prijave, iako ni sami ne znaju gde se te adrese nalaze.
- Oni zapravo čine humanu misiju prema podstanarima, ali tako postaju saučesnici u kršenju Zakona o prebivalištu i boravištu građana - ističe Mirković.
Prema njegovim rečima, izbegavanje plaćanja poreza ne koristi nikom, jer dok se jedna strana oseća ugroženom u sopstvenoj zemlji, druga svesno krši zakon, a država ostaje bez dela prihoda.
Država gubi i do 50 miliona evra godišnje
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji ima oko 260.000 vlasnika stanova čiji je najveći broj u Beogradu, gde su stanodavci naveli da oko 40.000 stanova izdaju pod zakup, a u skoro 34.000 navodno stanuju rođaci vlasnika. Prema rečima Mirka Mirkovića, država godišnje gubi i do 50 miliona evra zbog nenametanja poreza stanodavcima.
