A oko 100.000 građana koji ne mogu da vrate kredite još ima nade da im na vrata neće zakucati uterivači i pokupiti imovinu ili i sam stan.
Pitanje je, međutim, dokle će biti mirni, jer su evidentni pritisci da se njihovi nenaplaćeni zajmovi prodaju specijalizovanim firmama i fondovima kao što je to slučaj sa lošim pozajmicama preduzeća.
Prema podacima Narodne banke Srbije, građani imaju nešto više od 90 milijardi dinara kredita koje ne mogu da vrate, odnosno nešto iznad 12 odsto ukupno uzetih zajmova.
Prema izvaštaju centralne banke za prvu polovinu ove godine, kategorija stambenih kredita ima dominantan udeo u odobrenim pozajmicama građanima (46,6 odsto), ali i kada su u pitanju loši zajmovi (36,4 odsto). Značajan doprinos broju nenaplativih kredita stanovništva dali su i gotovinski sa 24,6 odsto ukupno odobrenih pozajmica.
"NBS će analizirati mogućnosti i prepreke za liberalizaciju ustupanja potraživanja građana, pri čemu ističemo da smo u prethodnom periodu ostvarili značajan napredak u pogledu zaštite korisnika finansijskih usluga", navode u centralnoj banci. - Oprezno i pažljivo biće sagledani potencijalni problemi, kao i značajni preduslovi koje je potrebno uspostaviti pre eventualnog razmatranja liberalizacije ustupanja ove vrste potraživanja.
Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, postoje pritisci međunarodnih finansijskih instituacija i tokom prvog kvartala sledeće godine trebalo bi da se donese strategija koja bi se odnosila i na rešavanje problema kredita koje stanovništvo ne može da vrati.
"Kod građana je vrlo specifična situacija i morao bi da postoji veliki stepen obazrivosti kome bi se ta potraživanja ustupila i koje metode bi primenjivale takve firme prilikom naplate, jer ima vrlo loših iskustava iz drugih zemalja", naglašava Đukić. - Moramo prvo da donesemo Zakon o bankrotu kojim bi se utvrdilo ko može da proglasi finansijski krah i šta je prouzrokovalo gubitak finansijske sposobnosti jedne porodice. Ako građanin ostane bez posla ili plate, jasno je da ne može da otplaćuje rate kredita.
Kako ističe Đukić, vrlo je važno koje instrumente za naplatu imaju firme koje bi eventualno otkupljivale dugove građana.
"Ne mogu se primenjivati okrutne metode", ističe Đukić.
"Banke nisu takve instituacije i moraju da čuvaju svoj ugled, a samim tim i da paze kome prodaju zajam koji nisu u stanju same da naplate. One treba prvo sve da učine kako bi pomogle klijentu da vrati kredit, a kad se sve mere iscrpe, onda i da ga prodaju.
Prema rečima Branka Živanovića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji, država i NBS još izvestan period će moći da istraju na principu da se nenaplativi krediti građana ne ustupaju na prodaju specijalizovanim firmama i fondovima, kako ne bi došlo do neprimerenog udara i neprijatnosti za korisnike zajmova.
"Međutim, pre ili kasnije, i do toga će doći", kaže Živanović. - Ne treba ultimativno tvrditi da će se svi korisnici kredita njihovim ustupanjem naći u još težoj situaciji. Ali, u svakom slučaju, tu treba biti veoma oprezan. Moguće je da fondovi u paketima jeftino i uz veći diskont otkupe pojedine kredite, pa da se sa korisnicima dogovore i ponude bolji uslove otplate po novom ugovoru. Drugi scenario, međutim, verovatniji je, pa bi NBS trebalo, ako do ovakvih odluka dođe, ultimativno da zahteva dokaz o identitetu i reputaciji fonda, ispunjenje kapitalnog cenzusa - ne tako visokog kao kod banke, ali svakako "primetnog", jasnu strategiju nastupa i izvestan stepen društvene odgovornosti.
Naši građani su se već jednom opekli pre 2011. godine, kada su banke mogle da prodaju i nenaplative kredite stanovništva. Tako na primer, jedna od firmi koja se bavila otkupom zajmova koji građani nisu mogli da vrate, od Beograđanina B. P. je za dug od 38.800 dinara za dozvoljeni minus u jednoj banci za dve godine tražila da plati 155.800 dinara. U pismu u kome ga je obavestila o nastalom dugu tokom 24 meseca nije navedena kamata. Ovaj građanin uspeo je da otplati od zahtevane sume polovinu, ali je za ostatak duga po novom obaveštenju trebalo da izmiri čitavih 185.000 dinara.
Ovo je jasan dokaz da takve vrste firmi u Srbiji žele samo da se obogate, a ne da razreše nastali problem. Zbog ovakvih i još mnogo sličnih slučajeva, Narodna banka Srbije je krajem 2011. godine donela Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i od tada su zajmovi građana praktično zaštićeni.
