Bukvalno svaka zgrada u podnožju Petrovaradinske tvrđave uskoro bi mogla da počne da se urušava, baš kao što se to dogodilo u petak sa pomoćnim objektom u Beogradskoj 3, upozoravaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Iako je Podgrađe, uz Vaserštat i Tvrđavu, kompleks neprocenjive vrednosti i spomenik kulture koji već godinama konkuriše i za zaštitu „Uneska“, zgrade iz doba Marije Terezije nisu rekonstruisane još od sedamdesetih godina prošlog veka, piše Blic.
- Kada me pitate postoji li još koja zgrada koja bi se mogla urušiti kao ta u Beogradskoj, mogu da odgovorim jedino: svaka zgrada u Podgrađu. Bukvalno celo Podgrađe, ali i Vaserštat i Tvrđava, dovedeni su u takvo stanje da im je preko potrebna potpuna sanacija i rekonstrukcija - napominje Milan Ćeran, direktor gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Najviše što je u poslednjih 30 godina urađeno na očuvanju zgrada starih 300 godina je - farbanje fasada. Ispod njih se kriju vlažni podrumi, zidovi napukli zbog saobraćaja koji tutnji sa Varadinskog mosta, drvenarija koju nagriza crvotočina, uništene ajnfort kapije, stepenice koje propadaju pod nogama... U pojedinim pasažima su i na divlje doziđivane zgrade ili rađene popravke, jer za one po merilima zaštitara prosečan stanovnik Podgrađa nema novca. Ovaj kraj je, podsećaju stanari, u vreme SFRJ naseljen ljudima koji su i tada bili na ivici egzistencije. Zaštitari i građevinski inspektori ne propuštaju da napomenu da su po Zakonu o kulturnim dobrima upravo stanari sami zaduženi za brigu o zgradama u kojima žive. Međutim, adekvatna popravka balkona košta oko 20.000 evra, a taj novac niko od stanara nema. - Prošle zime pao je dimnjak sa našeg krova. Grejali smo se na struju jer drugog izlaza nije bilo. Ne daju nam da sami popravimo, kažu da ćemo pokvariti spomenik, a da radimo po pravilima zaštitara mi novca nemamo - primer je Sretena Avramovića iz Štrasmajerove ulice. Njegov se stan, inače, nalazi odmah nad podrumom koji se puni vodom čim Dunav nadođe. Dimnjake, pričaju njegove komšije, nema više bar još pet dvorišta u Podgrađu. „Obrušio se dimnjak“ u ovom delu grada više nije vest, jer se događalo da se, kao u na zgradi u ulici Vladimira Nazora 1, sruše i delovi krova ili zidina. Stanari već izbegavaju da ponovo pričaju o katastrofalnom stanju u kojem su im stanovi, zgrade i dvorišta. Kažu, dolaze povremeno novinari, pokrene se priča o obnovi, a onda im umesto pomoći stignu novi nalozi gradskih službi da sami povedu računa o zdanjima. Ali, iako loše stanje Podgrađa nije novina, nijedna vlast do sada se nije potrudila da spase ovaj spomenik kulture. Poslednje inicijative vlasti sećaju se stanovnici koji su u Podgrađu od sedamdesetih. Tada je sprovođena anketa o tome da li su voljni da se isele u druge krajeve grada, a da se Podgrađe pretvori u grad-muzej. Baš kao ni ova, tako nije zaživela nijedna inicijativa Mesne zajednice Petrovaradin. - Ovo što se događa u Podgrađu, ovo urušavanje zgrada, poslednja je opomena da mora nešto pod hitno da se preduzme dok se ceo taj prostor sam od sebe ne devastira i uruši - ocenjuje Petar Mudri, predsednik MZ Petrovaradin. Mesna zajednica je na čelu s njim uspela da dospe do austrijske vlade i od tamošnjih stručnjaka izdejstvuje obiman materijal sa preporukama koje bi mogle biti osnova za master plan obnove Tvrđave i Podgrađa, jer su one neizostavno povezane. Međutim, takva inicijativa nije naišla na podršku prethodne gradske vlasti. Bivša gradonačelnica Maja Gojković nije ni pogledala materijal, navode u Mesnoj zajednici, niti se pojavila da se pozdravi sa gradonačelnikom Beča koji je dolazio u posetu. Tvrđava i Podgrađe, kojima je vlasnik država Srbija, nikada nisu stigli ni do Nacionalnog investicionog plana, iako su to obećavali brojni ministri kulture.
Stanovnici Podgrađa, u očaju, čak su predlagali da se zatraži dinar od svake ulaznice za „Egzit“. Sve inicijative, zahtevi i molbe nestajali su u istom začaranom krugu: Zavod za zaštitu spomenika nema ni dinara koji može da uloži u Podgrađe, zakon na održavanje obavezuje stanare, a ni oni nemaju novca, republika kao vlasnik krije se iza lokalne zajednice, a gradske vlasti, kao da Tvrđava nije simbol grada i turistička destinacija, pozivaju se na zakon (stanare) i vlasništvo (republiku). Tek je ova gradska vlast prošle godine sastavila komisiju za izradu master plana obnove Tvrđave, ali to je tek prvi u nizu koraka i to u vreme praznog budžeta. Mudri napominje da to, svejedno, uliva nadu da će Podrgrađe biti sačuvano. Neiskorišćeno bogatstvo Tvrđava sa Podgrađem bi, prema računici turizmologa, samo od ulaznica mogla bi da donosi gradu pet miliona evra godišnje. - Ako uzmemo primer Praga koji na obilascima Hradčana godišnje zaradi milione, jer uvek ima turista, vidimo koliko mi na bogatstvu koje predstavalja Petrovaradinska tvrđava sa Podgrađem zapravo gubimo - kaže Anđelija Ivkov-Džigurski, profesorka animacije u turizmu Prirodno-matematičkog fakulteta. Ona dodaje da ne može sve da se uradi odmah, ali da bi i male investicije imale efekta.
