Kada nasleđujete imovinu, nasleđujete i sve dugove prema toj imovini. Svi dugovi za račune i komunalije glasiće na vaše ime pa je zato potrebno da se raspitate da li vam se uopšte isplati da se pojavljujete kao naslednik.
Nakon smrti osobe ne prestaju njegove obaveze prema državi u koju spadaju porezi, računi za komunalije, neisplaćeni krediti, kartice i dozvoljeni minusi. Advokat Željko Simić kaže da, ako dugovanja prelaze vrednost imovine, ne treba se ni pojavljivati na ostavinskoj raspravi kao naslednik.
Zbog usporenog pravnog sistema naslednici tek nakon nekoliko godina saznaju za zaostale dugove bliskih osoba.
Simić savetuje da ukoliko naslednici nisu sigurni šta se dešava sa dugovanjima ili ako se ispostavi vremenom da su dugovanja veća, bolje je ne upuštati se u to uopšte i ne pojavljivati se kao naslednik.
Može se desiti da osim prema državi dugovi postoje i prema poveriocu. I ta dugovanja prenose se na naslednike, ili na državu, u zavisnosti kome će imovina pripasti. Provera poverilaca koji potražuju dugovanja, da li postoje zakonski naslednici, da li je završena ostavinska rasprava i ko su zakonski naslednici u nekim slučajevima može trajati i duže od godinu dana.
- Ukoliko se pojavi poverilac kojem preminuli duguje vrednost veću od vrednosti imovine, naslednici će odgovarati do vrednosti stana i neće biti dužni da plate razliku duga. Na primer, brat i sestra obave postupak ostavinske rasprave i nemaju pojma kolika su bila dugovanja njihovog oca. Nasledili su imovinu u vrednosti od 100.000 evra, i pojavi se poverilac kojem je pokojni bio dužan 120.000 evra. Tada su naslednici u obavezi samo da mu plate iznos u visini vrednosti imovine– kaže advokat Željko Simić.
Razlika je rizik koji će snositi poverilac.
U nekim slučajevima dešava se da naslednika nema, i u tom slučaju imovina pripada Republici Srbiji.
- Dugove koji su ostali za preminulom osobom, ukoliko je naslednik Republika Srbija, poverilac može naplatiti državi. Preduslov je samo da imovina postoji – kaže advokat Željko Simić.
