Istraživanje NALEDA uz podršku USAID -a pokazuje da je avgustu ove godine izdato 1.878 građevinskih dozvola što predstavlja najveći mesečni broj izdatih dozvola od 2007. godine od kada Republički zavod za statistiku objavljuje ove podatke.
Na forumu “Sistem za izdavanje građevinskih dozvola iz perspektive opština i investitora” u organizaciji NALED-a i USAID-a, istaknuto je i da je u prvih sedam meseci ove godine predviđena vrednost radova u sektoru građevinarstva povećana za 57,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
“Rezultati primene izmenjenog Zakona o planiranju i izgradnji su evidentni, a u narednom periodu obezbedićemo sredstva koja će služiti daljem unapređenju e-sistema za izdavanje građevinskih dozvola koji će, kada bude potpuno završen, imati više od 100 funkcija”, rekla je Darinka Đuran iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U ovoj godini je za prvih sedam meseci izdato 60 odsto više građevinskih dozvola u odnosu na isti period prošle godine, a udeo građevinske industrije u rastu BDP-a povećao se sa 4,3 odsto pre reforme sistema, na 6,2 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, rečeno je na skupu.
Đuran je napomenula da javna preduzeća moraju da rade bolje jer kako je rekla, u nekim delovima Srbije, postoje lokalne samouprave koje se nisu najbolje prilagodile novom e-sistemu izdavanja građevinskih dozvola.
“Za sada ne izričemo prekršajne kazne ali ćemo kad sistem stane u potpunosti na noge izricati prekršajne prijave za one koji ne obrade dokumentaciju u roku”, opomenula je Đuran službenike, učesnike skupa iz lokalnih samouprava.
Milica Anđelković iz NALEDA rekla je da se anketi o taksama i naknadama koju je ta organizacija sprovela odazvalo 100 lokalnih samouprava, a rezultati, kaže, pokazuju između ostalog da sve lokalne samouprave smatraju da je uvođenje e-sistema za izdavanje građevinskih dozvola dalo pozitivne rezultate.
“Od 102.182 podnetih zahteva rešeno je 92,6 odsto”, navela je Anđelković i objasnila da se zahtevi najčešće odbijaju zbog nepoštovanja procedure, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i zato što dokumentacija nije bila “elektronski” potpisana.
Istraživanje, međutim, pokazuje da čak jedna trećina lokalnih samouprava naplaćuje i lokalnu i republičku taksu za izdavanje građevinskih i drugih dozvola što, kako je rečeno na forumu, po zakonu nije dozvoljeno.
To, napominju učesnici skupa, je zbog toga što mnogi činovnici u opštinama nisu dovoljno dobro upoznati sa odredbama zakona.
Kao primer istaknuto je da se lokacijska dozvola naplaćuje po drugačijim aršinima, pa tako neke lokalne samouprave naplaćuju ovaj dokument 350 dinara a neke traže i do 35.000 dinara.
“Jedni naplaćuju lokalnu, drugi republičku taksu a treći i jednu i drugu. Postoji velika neujednačenost kako i koliko se naplaćuje”, kazala je Anđelković.
S druge strane, zaposleni na lokalu, u službama koje izdaju građevinske dozvole, žale se, njih 88 odsto, da nemaju dovoljno inspektora, da softver za e-dozvole često ne funkcioniše te da nemaju dovoljno tehničkog i ljudskog kapaciteta da sve predmete obrade u roku.
