Nadležni u gradskoj vlasti nadaju se da će do kraja godine budžet najviše napuniti od legalizacije. Građani poručuju da je legalizacija, i pored svih popusta, preskupa i da nemaju novca
Član Gradskog veća Oliver Glišić kaže da je realno očekivati da se do kraja godine u budžet slije 1,5 milijardi dinara od naplate za legalizaciju. On navodi da je od nadležnog sekretarijata tražena procena stanja zasnovana isključivo na objektivnim kriterijumima, ali i da će najveći deo tog novca "leći" u gradsku kasu u poslednjem godišnjem kvartalu.
Takođe, Glišić kaže da će krajnji iznos prihoda od legalizacije zavisiti od broja građana koji su se odlučili za jednokratnu uplatu po tom osnovu, bar kada je reč o naplati do kraja 2010. godine. Kako je, sa druge strane, puno onih koji će iskoristiti mogućnost da naknadu za legalizaciju plate u 240 mesečnih rata, njihov doprinos će biti vidljiv tek u dužem vremenskom periodu.
- Mi smo od Sekretarijata za poslove legalizacije tražili maksimalnu efikasnost prema kapacitetima koji su im na raspolaganju, a koji zasad nisu veliki. Ipak, mislim da i taj broj ljudi koji tamo rade, njih oko 40 njih, ispunjava zacrtane planove, i na tome je bazirana projekcija od 1,5 milijardi dinara od legalizacije, a ne na nekim nerealnim procenama. Zbog toga se nadam da će to biti ostvareno, a glavnina prikupljenih sredstava bi u budžetu trebalo da se oseti u poslednjem kvartalu - objašnjava Glišić.
PROCEDURA
Ako zahtev za legalizaciju "divljih" objekata bude odbijen, podnosiocu se šalje obrazloženje, a on kasnije može da podnese žalbu na to rešenje. Na drugoj strani, oni kojima je predmet pozitivno rešen biraju na koji način će platiti naknadu za legalizaciju, a potom se upućuju na potpisivanje ugovora sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Građanima skupo
Međutim, Beograđani sa kojima je Press razgovarao ne dele isto, pa čak ni slično mišljenje sa nadležnima u gradskoj upravi. Građani su gotovo jednoglasni da neće plaćati za njih previsoke cene za legalizaciju, ali ne da bi sabotirali akciju gradske vlasti, već iz jednog jedinog i prostog razloga - nemaju novca.
- Ako će da ruše, neka ruše. Ako će da me vode u zatvor, neka me vode. Ja para nemam. Isto tako, nemam nameru ni da 20 godina otplaćujem svoju kuću koju sam s mukom podigao. Jednostavno mislim da nije pošteno da ceo život od države nisam dobio ni sobu, a kamoli stan, a da sada moram toj istoj državi da platim za svoju kuću - jasan je Milan iz Kaluđerice.
Ni sugrađani iz Radiofara nemaju nameru da, kako kažu, "pod trenutnim uslovima" plate legalizaciju.
- Cene su previsoke za naš standard, a zone koje je uradila gradska uprava sramotne. Naše naselje je svrstano u drugu zonu, što je ludost. Tek ako dođe do drastičnih smanjenja cena i novog zoniranja, moći ću da razmišljam o legalizaciji. Ovako, nema šanse... Ako mora, neka ruše, oporezuju, štagod... - priča meštanin Radiofara koji je sa komšijama pokrenuo inicijativu da se taj deo grada svrsta u nižu zonu.
Ekstrazona 44.226
Ekstrazona u okviru prve zone 29.484
Prva zona 18.954
Druga zona 16.427
Treća zona 13.900
Četvrta zona 8.986
Peta zona 6.739
Šesta zona 4.717
Sedma zona 2.359
Osma zona 708
Zona specifičnih namena 8.986
*cene su u dinarima
Ipak, prema rečima Olivera Glišića, dodatnih stimulacija za vlasnike nelegalno sagrađenih objekata neće biti, jer je grad do sada učinio sve što je trebalo po tom pitanju.
- Beograd je, po mom mišljenju, ispred drugih lokalnih samouprava kada je reč o olakšicama za legalizaciju. Nekoliko puta su uvođene različite pogodnosti, kao što su popusti na jednokratnu uplatu ili plaćanje u ratama. Istina, glavni grad ima i najveći problem sa nelegalnim objektima, pa je prirodno da se tu situacija rešava drugačije. Građani imaju mogućnosti da biraju, prema svom imovnom stanju, kakva im opcija najviše odgovara - priča Glišić.
Jednokratno ili na rate
On dodaje i da je suviše rano da se sada ocenjuje rad Sekretarijata za poslove legalizacije, pošto je prošlo tek nekoliko meseci od njegovog formiranja, ali da je tamo prisutna dobra organizacija zaposlenih, koji trenutno rade najbolje što mogu.
- ukoliko se do kraja godine uplati ceo iznos naknade za legalizaciju, dobija se popust od 50 odsto
- vlasnici nelegalnih objekata mogu da se opredele i za plaćanje u 240 mesečnih rata
- više od 150.000 zahteva za legalizaciju podneto je u prestonici
Zamenik gradskog sekretara za poslove legalizacije Dalibor Biševac ističe da se u sekretarijatu svakodnevno obrađuje veliki broj predmeta, i da je sasvim verovatno da će očekivanih milijardu i po dinara stići u budžet do kraja godine.
- Ta suma može biti nekoliko miliona dinara veća ili manja, ali je okvirna cifra realna. Prema statistikama koje mi posedujemo, građani se mahom opredeljuju za jednokratno plaćanje, a videćemo da li će se taj trend i zadržati. U svakom slučaju, ne treba zanemariti ni one koji će plaćati na rate, jer se i tu radi o značajnim prihodima - kaže Biševac.
