Iako banke snižavaju kamate na stambene kredite, kupaca na kredit je sve manje. Ipak, povećava se broj onih koji kupuju nekretninu za keš.
Kamate na stambene kredite su i dalje visoke zbog velikih bankarskih marži, pa ova vrsta proizvoda predstavlja luksuz za prosečnog građanina.
Tržište nekretnina stagnira i to bi mogao biti presudan razlog što su pojedine banke u Srbiji počele sa snižavanjem kamata na stambene kredite. Ali broj građana koji se odlučuje za uzimanje kredita za stan je sve manji.
Šta je sve na to uticalo?
Čim se odreknu dela marži banke imaju računicu da ponude niže kamatne stope i tako građanima pomognu da reše jedno od najvažnijih životnih pitanja – krov nad glavom.
„Naravno ne možemo reći da se samo promenom kamatnih stopa na dole u evrima kod stambenih kredita doći do potpunog oporavka tražnje za ovim tipom kredita, to mora da prati kontinuirani ekonomski rast“, rekao je izvršni direktor Societe Generale banke Dejan Vučinić.
Kamate na stambene kredite sada su od 3,29 do pet procenata. Za osam meseci ove godine osigurano je oko tri i po hiljade kredita. Prosečan iznos kredita koji se osigurava je oko 33 hiljade evra.
Jelena Juraković iz NKOSK-a kaže da u slučaju kada klijent zapadne zbog raznih okolnosti u kašnjenje sa namirivanjem mesečnih obaveza prema banci NKOSK namiruje do 75 posto dok se nepokretnost ne proda. Na taj način su banke zaštićene.
Veća zarada od kupovine nekretnine
A poslednjih meseci smanjene su i kamate na oročenu deviznu stednju, kažu prodavci, pa se mnogi kupci odlučuju da kupe stan za gotovinu. Trenutno se zbog toga beleži i nešto veći broj kupovine stanova za keš.
Dragan Jovanović iz agencije za nekretnine Hedonija kaže da više klijenti ne žele da drže novac u bankama za relativno male kamatne stope od jedan odsto, gde recimo na 50 hiljada evra imate na mesečnom nivou kad izračunate negde dobit od 35 evra, a ukoliko biste kupili nekretninu dobit bi bila oko 200 evra.
„To je osnovni razlog zbog čega imamo povećanu tražnju za nekretninama i mnogo više keš kupaca u odnosu na kreditne“, naveo je Jovanović.
Češće se prodaju manji stanovi
Graditelji potvrđuju da prodaja stanova nije kao ranijih godina i da se uglavnom prodaju stanovi manje površine.
Olivera Šestakov iz građevinskog preduzeća Energoprojekt kaže da se radi o kupcima koji su prodali neku nepokretnost, ili su to naši ljudi koji dugi niz godina rade u inostranstvu.
„Ima mnogo manje kupaca zbog toga što je postalo veoma rizično uzeti kredit, ljudi su zabrinuti za svoj posao, primanja“, navela je Šestakov.
U Srbiji, prema procenama, ima više od 300 hiljada podstanara, polovina od tog broja je u prestonici. Ukoliko se, kažu agenti za nekretnine i graditelji, ekonomska situacija u državi ne promeni, ove brojke će sledećih godina biti još veće, jer na tržištu nekretnina nikada nije bilo gore.
