Ako se slože sve kockice u Srbiji bi u dogledno vreme mogla da otpočne obnova stambenog fonda. Stare, dotrajale i urušene kuće i zgrade bile bi zamenjene novim i većim, a u onima koje nisu za rušenje, ali su decenijama „nedovršene“ – radilo bi se na podizanju energetske efikasnosti. Drugim rečima većina stanova bila bi ušuškana izolacijom i zamenom stolarije.
Velimir Ilić, ministar građevine, rekao je da nam je „Svetska banka“ ponudila kredit od 100 miliona evra za te namene. Ove godine bi se uradilo nekoliko pilot projekata besplatno da vidimo kako to izgleda.
- Državni budžet ne bi bio opterećen ni za dinar, jer bi se taj novac plasirao građanima preko neke domaće banke i „Građevinske direkcije Srbije“ – objašnjava Ilić.
On kaže da bi cena stanova bila niža za 30 odsto u zgradama kojima su urbanistički parametri dozvolili veću površinu i više spratova, nego što je bila udžerica na čijem mestu su sazidani, budući da infrastruktura već postoji.
Predlog o zameni stambenog fonda ili urbanoj regeneraciji potekao je od „Građevinsko-industrijske komore“, koja je procenila da je trećina stambenog fonda ili oko 1,3 miliona stambenih jedinica zrelo za obnovu.
- Prosečan kredit za takvu vrstu radova kretao bi se od 2.500 do 5.000 evra u zavisnosti od stepena rekonstrukcije. Neophodno je da se država pobrine da kamatne stope budu ispod tri odsto i da vlasnicima stanova mesečna rata ne prelazi 50 evra – kaže Goran Rodić, potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore“.
Rodić kaže da je reč o dugoročnom projektu, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 3,5 milijardi evra. On bi i te kako bio isplativ za državu. Sa jedne strane doprineo bi velikoj uštedi energije, a sa druge bi bez sumnje pokrenuo veliki broj malih i srednjih preduzeća.
- To između ostalog znači zamenu nekoliko miliona kvadrata stolarije, podova, desetine hiljada kilometara elektroinstalacija, vodovodnih i kanalizacionih cevi, obnovu fasada, ravnih krovova i krovnih konstrukcija – nabraja Rodić i dodaje da bi na ovim poslovima bile angažovane desetine hiljada radnika.
Neophodnost ovog poduhvata potvrđuju podaci „Centralno-evropskog foruma za razvoj“. Prema njihovom istraživanju u Srbiji postoji oko tri miliona zgrada, koje prosečno troše više od 200 kilovat sati energije po kvadratnom metru godišnje, što je dvostruko više nego u EU. Naše zgrade imaju lošu ili nikakvu izolaciju, kao i neefikasno grejanje. Procenjuje se i da više od 20 odsto kuća u Srbiji nije omalterisano. One su takve kakve jesu najveći rasipnici energije. Stoga je postavljanje izolacije mera sa najvećim energetskim potencijalom budući da se preko krova, fasade i podruma, nedovoljno ili neizolovane kuće, gubi i do 70 odsto energije. Istraživanja ukazuju da bismo kroz projekat energetske efikasnosti mogli da smanjimo potrošnju energije za 40 odsto što bi značajno uticalo na prihode države, budući da bi se dosta smanjio uvoz energenata.
Evropska energetska direktiva je neumoljiva i ona nalaže da sve zgrade koje budu izgrađene u EU posle 2020. moraju imati veoma nizak nivo potrošnje energije. Evropska komisija je procenila da joj je za uštedu 20 odsto energije u zgradama u narednih sedam godina potrebno 70 milijardi evra.
- Javni sektor ne može da smogne tu količinu novca. Jedan od načina je zajedničko ulaganje državnih i para privatnih banaka – nedavno je rekao Pol Hadson, šef jedinice za energetsku efikasnost u Evropskoj komisiji.
Mnoge zemlje ipak daju subvencije i jeftine kredite građanima. Nemačka je najbolji primer za to. Ona preko bankarske grupe KfW preusmerava novac u regionalne banke, a one potom plasiraju kredite klijentima sa kamatom od dva odsto, što je najniža stopa u Evropi.
Malo je poznato da u EU postoji program „Inteligentna energija“ za koji mogu da konkurišu i zemlje koje nisu članice. Princip je sledeći: zemlja podnosi zahtev i ulaže neka minimalna sredstva, a potom njeni gradovi konkurišu sa projektima za unapređenje energetske efikasnosti. Srbija to do sada nije koristila. Ove godine počinje prijavljivanje za finansiranje u naredne četiri godine, pa možda se neko seti da se prijavi.
