Ako je neko fizičko lice izdavalo poslovni prostor firmi koju je samo osnovalo, grad je mogao da naplati samo naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, ne i porez.
U Kragujevcu je registrovano 650 pravnih lica koja plaćaju porez na imovinu. Čudi li nekog taj podatak, imajući u vidu da je reč o četvrtom po veličini gradu u zemlji, centru šumadijskog regiona koji spada u red privredno najaktivnijih u zemlji. To je zvaničan podatak kojim raspolaže gradska Poreska uprava, ali je, istovremeno, netačan, kaže član Gradskog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević.
Poreskih obveznika, preduzeća i preduzetnika je mnogo više, ali mnogi se služe raznim „marifetlucima” kako bi izbegli plaćanje poreza na imovinu, tvrdi naš sagovornik, navodeći da je grad samo ove godine po tom osnovu ostao uskraćen za najmanje trećinu dosadašnjih prihoda.
– Od poreza na imovinu ove godine smo prikupili oko 600 miliona dinara, ali smo, da postoji tačan pregled poreskih obveznika i njihove imovine, govorim o pravnim licima, mogli da zaradimo bar još 200 miliona. Plaćanje poreza se do sada izbegavalo na razne načine. Na primer, ako je neko fizičko lice izdavalo poslovni prostor firmi koju je samo osnovalo, mi smo mogli da naplatimo samo naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, ne i porez, budući da ta firma formalno nije raspolagala nikakvom imovinom – kaže Vasiljević, poručujući da će se poreskom javašluku u Kragujevcu do kraja godine stati na put.
U toku je izrada nove baze podataka, kaže Vasiljević, navodeći da je cilj gradske uprave da se popišu „ako ne svi, onda bar 98 odsto” poreskih obveznika koji spadaju u grupu pravnih lica.
– Pravna lica su nam prioritet, jer ko može da poveruje da u Kragujevcu ima svega 650 preduzetnika i preduzeća, malih, srednjih, velikih. Prijava imovine je i zakonska obaveza, čije nepoštovanje može biti sankcionisano prekršajnom i krivičnom prijavom, a tačnost navedenih podataka kontrolisaće naša poreska uprava, na terenu. Već se desilo da su razlike između prijavljene i stvarne imovine ogromne. U nekim slučajevima vlasnici su prijavljivali svega trećinu svog poslovnog prostora – kaže naš sagovornik, upozoravajući nesavesne da se porez na imovinu može naplatiti i retroaktivno, pet godina unazad.
Nakon „postrojavanja” pravnih, na red će doći i fizička lica, najavljuje Vasiljević, navodeći da „mnogi građani plaćaju porez na imovinu koju su zatekli posle Drugog svetskog rata”.
– Onima koji žive u centru grada, u prvoj zoni, osnovica će najverovatnije biti spuštena na 0,3, zbog velikog skoka cene koju bi morali da plate, a svima drugima, uključujući i pravna lica, ostaje 0,4. Mnogi su u ovom gradu napravili dobar biznis sa svojim firmama, grad im je u tome pomogao, gradeći infrastrukturu i dajući im mnoge pogodnosti, zato sada svi oni treba da se oduže gradu kroz plaćanje poreza. Nije nam cilj da nekog oglobimo i gurnemo u stečaj, ali od poreza na imovinu jedna zajednica gradi nove puteve, kanalizacionu i vodovodnu mrežu, ulaže u sport, pomaže socijalno ugroženom delu stanovništva i razvija sve javne funkcije – podseća ovaj većnik.
Sa identifikacijom poreskih obveznika i njihove stvarne imovine ne završava se pokušaj kragujevačke vlasti da u budžet unese što više sredstava. To je, poručuje Vasiljević, tek početak. Poreska osnovica će, kaže naš sagovornik, poslužiti i za efikasniju naplatu odnošenja smeća, čija se cena određuje upravo na osnovu kvadrature stambenog ili poslovnog prostora.
