U ovoj godini banke su odobrile 2.054 stambena kredita ili, prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, za oko 300 više nego lane, što je znak da ovo tržište ponovo oživljava. Glavni razlog je što su banke gotovo prepolovile kamate, tako da sada nude ove zajmove i s kamatom od oko tri odsto, sa grejs periodom i značajno smanjenim pratećim troškovima. Ipak, to je daleko od velike ekspanzije koje je vladala pre osam godina, kada se mesečno odobravalo po 2.000 do 3.000 stambenih pozajmica.
Prema podacima NKOSK, koja osigurava većinu stambenih kredita, do sada je odobreno oko 90.000 stambenih zajmova, od toga je 17.000 subvencionisanih i oko 18.000 u švajcarskim francima. Osim ovih ima i oko 10.000 stambenih pozajmica koje nisu osigurane kod NKOSK. Država je ukinula subvencionisanje, osim za zaposlene u Vojsci Srbije.
- Od januara do maja postoji stalni rast stambenih kredita - navode u NKOSK. - Od 387 ovih zajmova s početka ove godine došli smo na 664 podneta zahteva u aprilu. Pre dva meseca Sosijete ženeral je počela sa subvencionisanjem stambenih kredita za VJ i odobrila je odmah 153 ova zajma u vrednosti 5,5 miliona evra. I druge banke su se u maju priključile ovom programu države, tako da se očekuje dalje povećanje stambenih kredita na tržištu.
Vrednost stambenih kredita je premašila 3,5 milijarde evra. Da bi privukle što više građana, banke nude i ove zajmove u dinarima, sa kamatom od šest do osam odsto godišnje. Prednost ovih pozajmica je što nisu vezane za kretanje evra, a naša referentna kamata će nastaviti da pada, što znači da će ovi zajmovi biti još jeftiniji.
- Na porast broja plasiranih kredita u prvom kvratalu ove godine uticalo je više faktora. Dosta promena prisutno je na samom tržištu nekretnina. Primetan je osetan pad cena nekretnina koji je uslovljen dugogodišnjom malom tražnjom. Osim toga, jasnija razlika koja sada postoji na tržištu nekretnina između cena objekata različitog kvaliteta i datuma gradnje takođe je dala pozitivan impuls i stvorila veće interesovanje. Treći aspekt je finansijske prirode - sve povoljnije kamatne stope koje se sada kreću već ispod tri odsto godišnje dovele su i do većeg interesovanja za stambene kredite - navode u Kredi agrikol banci.
PAD OD 2008.
- U periodu od 2006. do 2008. kada je u Srbiji zabeležen najveći broj stambenih kredita (oko 45.000 stambenih jedinica finansirano je kreditima komercijalnih banaka) prosečna klijentska kamatna stopa iznosila je oko pet odsto godišnje. Nakon tog perioda, a počevši od ekonomske krize 2009. godine, beleži se konstantan pad odobravanja ovih kredita sve do početka ove godine - ističu u Kredi agrikolu.
