Pad cene stanova kod nas obradovao je zainteresovane kupce, ali zabrinuo nadležne u opštinama i gradovima širom Srbije: oni porez na imovinu razrezuju u skladu s cenama nekretnina na tržištu.
Zato bi naredne godine tu moglo slediti pojeftinjenje, što za njih znači manji prihod.
Šta se sada događa na planu poreza na imovinu za građane i za opštinske administracije?
Poslednja ovogodišnja rata stiže na naplatu 15. novembra. Na obveznicima je da je izmire, kao i sve druge zaostale, ukoliko ih imaju. Ako to ne učine, uz ratu će platiti i zateznu kamatu. Ona se pak izračunava tako što se na referentnu stopu Narodne banke Srbije dodaje deset odsto – znači da je stopa 18,5 procenata. Zbog neažurnog plaćanja mogu biti jednokratno kažnjeni sumom do 50.000 dinara.
Tokom ovog meseca opštinske poreske administracije ne samo da ubiraju poreze već i rade anketu. Prikupljaju se podaci o cenama stanova i stvara baza na osnovu koje će se voditi poreska politika i pisati rešenja. Više o novinama znaće se tek početkom decembra. Što se tiče cene stanova, one su kod nas u poslednjih šest godina trećinu pale, a ove godine bar pet odsto, mada je nezahvalno davati opštu ocenu. Pad cena je različit ne samo od grada do grada već i od kvarta do kvarta.
Opštine mogu taj porez naplatiti u iznosu od najviše 0,4 odsto tržišne vrednosti nekretnine. Mnogo gradova i opština je uzelo nižu osnovnu stopu i ona se kreće 0,2 do 0,3 odsto. Od te sume se oduzima 0,8 odsto amortizacije za svaku godinu starosti, s tim što ta suma ne može preći 40 odsto sume za oporezivanje. Ukoliko vlasnik živi u stanu, ima pravo na olakšicu od 50 odsto.
Šta se pak događa od opštine do opštine?
Sremska Mitrovica je jedna od onih koje su prethodnih godina uspevale da napune kasu boljim evidentiranjem nekretnina. Po rečima načelnika za gradski buyet Duška Šaroškovića, u toku je prikupljanje podataka o nekretninama. Tek kada se taj posao zvarši i podaci srede, moći će da se kaže nešto više o poreskoj politici za narednu godinu. Pada cena nekretnina svesni su i oni.
U Zrenjaninu su takođe snimanja u toku, a šefica odseka poreske administracije u gradu na Begeju Nikolina Šerfeze kaže da je bilo pada cene, ali da su oni kod određivanja poreza podatke tražilu po ugovorima u nadležnom sudu. Iz ugovora je bilo jasno da su stranke, veoma često, prijavile nižu cenu da bi platile manji porez kod kupovine. To je posredno uticalo i na naplatu poreza. Otkako je promet nekretnina došao u nadležnost javnih beležnika, i cena je realnija, a to će se uzeti u obzir pri razrezivanju poreza.
Prva rata poreza za narednu godinu plaća se akontativno kao četvrtina sume ispisane na prethodnom rešenju. Na naplatu stiže 15. februara. Sledeće su istog datuma u maju, avgustu i novembru. Rešenja za tekuću godinu obično stižu za letnju ratu. Zato nadležni u opštinama imaju vremena da usaglase politiku s budzetskim potrebama, a i da popišu kuće, lokale, stanove, magacine i hale koje nemaju u evidenciji. Druga opcija je da stopu podignu do makisimuma, a to bi bilo ne pravedno prema obveznicima koji su u evidenciji i redovno izmiruju obaveze, dok su oni durgi sami sebe oslobodili.
U krizna vremena u kojima živimo svaki dinar je važan pa stoga nije zgoreg podsetiti na to koliki se porez plaća. Za stan od šezdesetak kvadrata u Zrenjaninu se plaća oko 6.000 godišnje, a u Novom Sadu 8.000 u zonama u centru.
Šansa za veći prihod
Kada bi bili ažurniji, opštinari baš i ne bi morali da se brinu zbog manjeg prihoda od poreza. Kod nas je i u razvijenijim i ažurnijim gradovima i mestima mnogo stanova i kuća koje su van evidencije opštinske poreske administracije. Ažuriranjem spiskova opštine bi mogle doći do dodatnih prihoda. A tu je i nenadana pomoć koja stiže od javnih beležnika.
