Stanogradnja u Srbiji bukvalno prepolovljena, pa građevinari očekuju da država pokrene kapitalne projekte. Aktiviranjem parcela u kasarnama i propalim fabrikama građevinska industrija bi ponovo oživela. Realno zidati za 420 do 600 evra.
Tržište nekretnina u Srbiji je zamrlo. U Beogradu, mesečno, svega oko 50 stanova promeni vlasnike. Nema više subvencionisanih stambenih kredita, strah od gubitka posla, niska kupovna moć stanovništva, samo su neki od razloga što promet nekretninama drastično pada. Tome treba dodati i jako lošu ponudu. A, s obzirom da je i potražnja opala, ne čudi što cene trenutno miruju. Najgore je pak neimarima - sve je manje posla, jer u odnosu na period od pre godinu i po stanogradnja je više nego prepolovljena.
- Trenutno u Beogradu imamo legalna gradilišta sa oko 1.500 do 2.000 stanova, koji su u završnoj fazi ili na početku gradnje - kaže za „Novosti“ Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore. - To su uglavnom manje lokacije i manje stambene zgrade. Ogroman je broj stanova koji nisu završeni zbog nedostatka određene prateće dokumentacije. Takvih nekretnina širom Srbije ima sigurno više od 20.000. Imamo u Srbiji i nekoliko hiljada prevarenih kupaca, jer su isti stanovi prodavani više puta i tu se vode sudski procesi koji traju godinama.
Da bi se pokrenulo tržište nekretnina, kako kaže Rodić, država hitno mora da reši problem legalizacije bespravno izgrađenih zdanja, jer mnoga čekaju na kupce. Konačno treba da se donese i novi zakon o planiranju i izgradnji. Dalje, navodi Rodić, za one zgrade koje investitori nisu završili treba omogućiti kupcima povoljne kredite da kompletiraju svoje nekretnine i da budu oslobođeni PDV na materijal. Rodić ističe i da je rešenje za prevarene kupce da država nesavesnim investitorima blokira račune, konfiskuje imovinu i tako obezbedi novac za obeštećenje.
- Pošto je stambena izgradnja motor građevinske industrije treba krenuti sa programom izgradnje jeftinih stanova - ističe Rodić. - Mnogo je lokacija koje zvrje prazne, kasarne, fabričke hale, sve to može da se stavi u funkciju stanogradnje. Ako država da te parcele i oslobodi investitore raznih besmislenih taksi i naknada prodajna cena stana bi se kretala od 420 do 600 evra po kvadratu u zavisnosti od lokacije. To bi pokrenulo građevinsku industriju, koja participira 46 industrijskih grana. Posebno bi se spasila mala i srednja preduzeća. A, kupci bi dobili kvadrate po povoljnijim cenama i time bi lakše otplaćivali kredite.
