Investitori i agencije za promet nekretnina slabo su informisani o predlogu Zakona o finansijskom lizingu čija je regulativa ušla u skupštinsku proceduru.
Niko od naših sagovornika nije bio zaintresovan za otvaranje lizing kompanije koja bi prodavala stanove na lizing. Uprkos tome jednoglasni su u stavu da je svaki pokušaj dobro došao, ako je cilj oživljavanje tržišta nekretnina.
Do sada nov način prodaje odnosno kupovine stanova regulisao bi se ovim zakonom čija primena se očekuje krajem godine. Uslov da lizing bude povoljniji od bankarskog kredita je da država ukine porez na dodatu vrednost od 18 odsto za lizing usluge, što inače, traže lizing kompanije. Tržište nekretnina u našem gradu je zamrlo, zbog krize, a u agencijama za prodaju stanova žale se na slabu kupovnu moć što je osnovni razlog što se stanovi ne prodaju kao nekada, pre nekoliko godina.
Zoran Rakita iz „Gorice„ smatra da bi umesto zakona o finansijskom lizingu bolje bilo da se donese regulativa koja bi podržala zajednički nastup na tržištu investitora i bankara u finansijskom prejktovanju objekata. Rakita nije pročitao odredbe lizing zakona, ali je mišljenja, da od banaka nema boljeg garanta u transakciji investitor - kupac.
Dragan Rabatić iz Agencije „Solis” kaže da zakon o lizingu može biti interesantan pod uslovom da se na novosadkom tržištu pojave lizng kompanije za stanove, kao što postoje one koje prodaju automobile. On dodaje da neko treba nudi lizing kupovinu i da zakonodac mora dati pravnu sigurnost kompaniji.
- Ako kupac stana ne plati ratu tri meseca, kompanija treba da ima pravo da takvog kupca odmah izbaci iz stana, a ne da se oni povlače po sudovima godinama - skreće pažnju Rabatić.
Stan na lizing, ako se Zakon o fanansijskom lizingu usvoji, moći će da kupi svako ko ispunjava određene uslove, najpre da mu rata ne prelazi polovinu plate. Razlika između kredita i lizinga je u tome, što nova regulativa predviđa da se vlasnik stana postaje kada se otplati poslednja rata, dok kod bankarskog kredita se to pravo stiče odmah po kupovni nekretnine. U lizing kupovini kupac neće imati rizik, već taj rizik pada na pleća lizing kompanije. Tako će kupci biti zašićeni od nesavesnih investitora i agencija za promet nekretnina (dupla prodaja stanova, nerešeni imovinsko pravni odnosi i slično).
Porez na imovinu plaća kompanija, a ne kao do sada kupac. Naime kupac neće morati ni da ima depozit. Ali će ga morati prihvatiti ako to lizing kompanija zahteva.
