Nemačka organizacija GIZ objavila je da je u prethodna tri meseca u Srbiji popisano više od 2.000 nekretnina koje nisu bile u poreskoj evidenciji, što, prema procenama stručnjaka, državnu kasu košta više od dve milijarde dinara.
Ako bi se na sve neevidentirane nekretnine naplatio porez, država bi po tom osnovu prihodovala još dve do tri milijardi dinara, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Prema njegovim rečima, godišnji prihodi države od poreza na imovinu iznose oko 17 milijardi dinara, a toliko su iznosili i kada, prema ranijim istraživanjima, svaka četvrta kuća nije bila u evidenciji. Ako bi se oporezovale sve nekretnine, onda bi se u državnu kašu po tom osnovu godišnje slivalo oko 20 milijardi dinara.
- Najveća šansa za naplatu je u velikim gradovima i predgrađima, kao i tamo gde je bila relativno značajna ilegalna gradnja. Svejedno, i na ilegalnu imovinu mora da se plaća plorez - poručio je Arsić.
On navodi da je gotovo nemoguće sto odsto nekretnina obuhvatiti porezom, jer kako navodi, negde nije jasno ko je vlasnik, ili je vrednost isuviše mala, ili je nekretnina napuštena.
Kako bi povećali obuhvat, nemački GIZ je u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje zaposlio 40 ljudi koji u devet opština istocne Srbije ažuriraju baze podataka i popisuju nekretnine. Popis nekretnina trajaće još dva meseca.
Aleksander Grunauer, voda projekta u GIZ-u kaže da je sadašnji presek stanja pokazao da je svaki peti vlasnik porez plaćao na manju kvadraturu od realne. Kako dodaje, pet opština koje budu najuspešnije u povecanju procenta naplate poreza na imovinu, podeliće bespovratni fond od milion švajcarskih franaka.
Najuspešnija opština, rekao je Grunauer, dobiće 400.000 franaka, sledeća 300.000, treća 150.000, dok će opština na četvrtoj poziciji dobiti 100.000, a na petoj 50.000 franaka.
- U nekim opštinama u istočnoj Srbiji popis imovine poslednji put je urađen 1987. godine - ukazao je on.
Prema njegovim podacima, u Majdanpeku su podnete 1.502 nove prijave za tri meseca, od čega je oko 20 novih. U Sokobanji ima oko 1.168 prijava, a oko 200 novih.
U Knjaževcu ima 761 prijava, a novih je 480, dok je u Zaječaru podneto 2.212 prijava, a novih je 457. U opštini Boljevac podneta je 521 prijava, a od toga 167 za do sada neevidentirane nekretnine.
Arsić je podsetio da je istraživanje koje je sprovedeno pre godinu i po dana pokazalo da oko 25 odsto nekretnina nije popisano. U međuvremenu je, smatra on, deo tih objekata obuhvaćen, a značajan napredak je, po njegovom mišljenju, ostvaren u Beogradu.
Proširenje od ove godine obuhvata i oporezivanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta, podseća on. "To je test, da se vidi koliko može da se naplati", rekao je Arsić.
