Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.
Možete da zasučete rukave i sa papirima počnete da obilazite šaltere u želji da sagradite klasičnu kuću od čvrste gradnje, možete napraviti montažnu ili što je takođe mogućnost za koju možda i ne znate da postoji, da prepustiti nekome da klasičnu kuću od temelja do krova neko napravi za vas, po sistemu ključ u ruke.
Svedoci smo da izgradnja kuće nije mnogo popularna kod nas, po svim pravilima i zakonu, a mnogi se ne usuđuju da krenu tim trnovitim putem iako na primer već poseduju placeve, čime se inicijalna investicija smanjuje. Da je to tako potvrdio je u razgovoru za B92 Biz i stručnjak za građevinarstvo i specijalni savetnik predsednika Privredne komore Srbije Aca Popović, navodeći da je razloga za to više.
Prvo, kako kaže, državna uprava nikada nije uvažila potrebu ljudi za individualnom stambenom izgradnjom.
„Time nije promenjeno to komunističko nasleđe i državna uprava je direktno odgovorna za to što u Beogradu nikada nisu opredeljene lokacije i namenjene za gradnju kuća. Dakle, potpuno odsustvo osećaja za želje građana za individualnom gradnjom“, ističe Popović.
Osim toga, postupak pripreme dokumentacije i obezbeđivanje dozvola može da bude ne samo dugotrajno već i neizvesno.
Kada to kaže, na umu ima različite slučajeve u kojima onaj ko poseduje plac može imati nerešena imovinska pitanja vlasništva, a postoji mogućnost i da ne postoji urbanistički plan. To je teža varijanta u kojoj ne postoji mogućnost predviđanja koliko bi postupak mogao da traje.
„Imate spajanje parcela, ima slučajeva da jedan deo pripada jednoj opštini, drugi drugoj, to je zaista toliko nepredvidivo, može biti mukotrpno i svakako košta. Zato dobro obratite pažnju“, upozorava Popović.
Prema njegovim rečima, ukoliko ne postoji urbanistički plan, vlasnik placa ima dve mogućnosti. Jedna je da čeka da ga država uradi sama, što može trajati i godinama ili da u sve krene sam, što opet može da bude dugotrajno.
„Ukoliko imate rešenu imovinu i rešen urbanizam, nađete projektantsku kuću koja će vam raditi projekat, procena troškova po kvadratu izgrađenog objekta iznosi između 20 i 25 evra“, navodi Popović.
Dakle, ukoliko gradite kuću od 100 kvadratnih metara, računajte da će vas u toj fazi radova to koštati 2.000 do 2.500 evra.
Ukoliko nemate rešen urbanizam, na to dodajte još 10 do 15 evra po kvadratu.
Na red onda dolazi prikupljanje saglasnosti za priključke od kojih svaki – za električnu energiju, vodu, kanalizaciju i gas košta okvirno oko 1.000 evra, podaci su Privredne komore Srbije. Pri tom treba naglasiti da je reč samo o dozvolama i saglasnostima a da izvođenje priključka, naravno, dodatno košta.
„Najkomplikovaniji priključak je za struju. Kompanije imaju procedure koje odlažu rokove, čak i kad postoji već građevinska dozvola. Ne postoji propisan rok u kojem su obavezni da to urade. Za neukog čoveka, bez veza, to zna da bude nerešiv problem, u svakom slučaju može da potraje“, kaže Popović.
Poseban izdatak je priključenje na toplanu koje iznosi i 30 evra po kvadratnom metru, ističe naš sagovornik.
Kada napokon dođemo do toga da je sve od dokumentacije obezbeđeno, dobijena građevinska dozvola, može se govoriti o ceni same izgradnje kuće, koja je nešto veća od izgradnje objekta za kolektivno stanovanje, odnosno zgrada.
Razlog je jasan, veća prosečna kvadratura koja smanjuje troškove. Ipak to što je jeftinije ne mora da znači i da je povoljnije jer kada gradite kuću, gradite je sami za sebe, nema nikakve provizije: To nije slučaj sa stanovima koje investitor gradi za tržište a cena izgradnje nema veze sa prodajnom cenom stana.
Poseban izdatak je priključenje na toplanu koje iznosi i 30 evra po kvadratnom metru, ističe naš sagovornik.
Kada napokon dođemo do toga da je sve od dokumentacije obezbeđeno, dobijena građevinska dozvola, može se govoriti o ceni same izgradnje kuće, koja je nešto veća od izgradnje objekta za kolektivno stanovanje, odnosno zgrada.
Razlog je jasan, veća prosečna kvadratura koja smanjuje troškove. Ipak to što je jeftinije ne mora da znači i da je povoljnije jer kada gradite kuću, gradite je sami za sebe, nema nikakve provizije: To nije slučaj sa stanovima koje investitor gradi za tržište a cena izgradnje nema veze sa prodajnom cenom stana.
Popović navodi da je cena izgradnje prosečno opremljene individualne kuće oko 400 evra po kvadratnom metru. Naravno, neće cena biti ista ako je gradite u Beogradu i Žitištu ili Bujanovcu, jer je cena radne snage nešto niža.
Kada se saberu svi troškovi, pod uslovom da imate plac, cena kvadrata ne može biti niža od nekih 600 evra. I tu cifru bi trebalo uzeti sa rezervom jer će ukupna cena zavisti od svih već pobrojanih situacija u kojima se možete naći. Zbog toga je, upozorava, uvek neizvesno gde ćete podvući crtu.
