Otkup poslednjih četrdesetak placeva na trasi budućeg Somborskog bulevara trebalo bi da bude završen do kraja decembra, čime će napokon biti zaokružen posao započet još 1994. godine i stvoreni uslovi da novi bulevar zaživi u svojoj punoj dužini. A na svakoj trasi kapitalnih radova, pa i na Somborskom i Subotičkom bulevaru, nalaze se oni koji bi iz gradskog budžeta da obezbede bar naredne tri generacije.
Narednih šest meseci i 2,5 miliona evra, koliko je Zavod za izgradnju grada pripremio samo za ugovore potpisane ove godine, trebalo bi da budu dovoljni da slome i najupornije pregovarače, piše Blic.
Dok većina vlasnika parcela na trasi Somborskog bulevara prihvata dogovor sa ekipama Zavoda za izgradnju grada i cenu koju predlože ovlašćeni sudski veštaci, nekolicini kupaca prosečnih 1.000 evra po kvadratu apsolutno nije dovoljno. Novac koji može da obezbedi kupovinu dvosobnog ili trosobnog stana u bilo kom delu grada, tih nekoliko vlasnika smatra nedovoljnim, misleći da se nalazi u odličnoj poziciji i da jednom parcelom drži na uzdi ceo grad. Baš kao u trci sa investitorima, pokušavaju da iz jedne kuće obezbede tri porodične generacije, a još, ako je moguće, dobiju i poneki poslovni prostor ili garažu u gradu.
- To je prosto uobičajeno za sve gradove i poslove: uvek se nađe neko ko pokušava da ucenjuje grad i obezbedi iz jedne kuće i svoje praunuke. Tako je i na Somborskom bulevaru. Ipak, uspeli smo da potpuno rešimo pitanja vlasništva na delu prve faze bulevara, do Jožefa Atile, i otkupimo svih 150 parcela, a u poslednjih godinu dana rešeno je i 50 odsto parcela na delu druge faze - priča Srđan Petrić, šef Službe za imovinsko-pravne poslove Zavoda za izgradnju grada. Zaposleni u ZIG-u koji se bave eksproprijacijom procenjuju da će se na drugom delu trase suočiti sa najmanje tri-četiri ”tvrda pregovarača“. Pa, ipak, očekuju da će do kraja godine i sa njima uspeti da postignu dogovor. Pre svega jer su procene veštaka utemeljene na tržišnoj vrednosti kuće, zato što ZIG u vreme krize predstavlja jednog od retkih solventnih kupaca, a u krajnoj liniji tu je i argument prinudne eksproprijacije, koja traje duže, nekada i do dve godine, ali najčešće se završi nepovoljnije po vlasnika zemljišta.
- Argument koji nam pomogne da sklopimo dogovor u obostranom interesu je to što smo jedan od retkih pouzdanih kupaca koji zaista mogu da plate obećanu svotu i na vreme. Većina vlasnika na bulevaru prihvata naše ponude bez većih problema i premišljanja, prosto stoga što su utemeljene na tržišnoj vrednosti - priča Tatjana Gašović, pomoćnik direktora.
Uz nezajažljive vlasnike, proces eksproprijacije često usporavaju i nerešeni vlasnički odnosi. Na pojedinim parcelama ima i po četiri od osam vlasnika, neki od njih su u inostranstvu, nekima su adrese nepoznate, a negde još nije završena ostavinska rasprava.
