Država subvencionisanim stambenim kreditima ne pomaže građanima već investitorima, a pri tom održava cene kvadrata na veoma visokom nivou jer veštački oživljava potražnju, kaže u intervjuu za „24 sata“ Saša Radulović, stručnjak za investiranje, čiji su blogovi o jeftinim stanovima izazvali veliku buru u javnosti.
Radulović smatra da su rešenje socijalni stanovi koji će se po povoljnim cenama izdavati svima kojima je to neophodno. On kaže da određeni interesi vode trenutne postupke u vezi sa politikom o subvencionisanim kreditima i da bi mnogo bolje bilo da se vlast usredsredi na problem manjka zemljišta za gradnju.
Koji je glavni problem sa subvencionisanim stambenim kreditima?
Tržište funkcioniše ovako: Ako je mala ponuda, cene su visoke. U prosečnu cenu kvadrata od 1.500 evra po 500 evra ide na cenu gradnje i cenu zemljišta, a preostalih 500 ide investitoru. I umesto da cene padnu jer nema ko da kupuje stanove, vi neprirodno stvarate kupce i održavate visoke cene i od novca poreskih obveznika pomažete investitorima.
Vi mislite da bi cene dodatno padale da nisu uvedene subvencije?
Pretpostavljam da bi se balans ponude i potražnje našao na nekih 1.200 evra. Pa, čim su ukinuti subvencionisani krediti cene su počele da padaju. Čak i sa ovim stambenim kreditima pomažete samo malom broju.
Kako to mislite?
Ako neko uzima stan od 70 kvadarata na nekoj pristojnoj lokaciji po ceni od 1.500 evra, i sa ovim kamatama rata vam je veća od 500 evra. Taj neko bi onda morao da ima platu od bar 1.000 evra, a ja vas pitam koliko njih u Srbiji ima toliku platu.
Šta je u tom slučaju najbolje rešenje?
Vrlo jednostavno socijalni stanovi, koji bi se kasnije davali u zakup. Gradske vlasti bi odredile gde ima smisla graditi, uzimale kredite od banaka i na taj način finansirale gradnju, a kasnije ne bi bile na gubitku jer bi te stanove davali u zakup, po ceni od 100 do 200 evra, koji bi isplaćivao gradnju.
Na taj način se ipak ne rešava trajno stambeno pitanje za te ljude.
Pa ne bi bilo u redu da država finansira jeftine stanove koji će kasnije prelaziti u trajno vlasništvo. Ali na taj način kvadrati neće poskupljivati, pa ti ljudi mogu sačekati da padnu cene i, kad sakupe novac, da se odluče za kupovinu nekretnine.
