Republičkoj direkciji za imovinu dugovi za poslovni prostor i stanove narasli na 180 miliona dinara, a ona kao da se trudi da ih ne naplati.
Umesto da zarađuje od izdavanja prostora koji joj je poveren na brigu i čuvanje, Republička direkcija za imovinu godinama je omogućavala privatnicima da džabe koriste državne nekretnine. Kontrolom ove institucije Državni revizor je ustanovio da su njena potraživanja po osnovu nenaplaćenih kirija za lokale, kancelarije, garaže i otkup stanova – dogurala do 180 miliona dinara.
„Češljanjem” godišnjeg finansijskog izveštaja za 2012. i pravilnosti njenog poslovanja, Državni revizor je otkrio da samo dug za poslovni prostor dostiže 47,4 miliona dinara. Kao i to da Direkcija za imovinu uopšte nije obračunavala zatezne kamate na toliki dug.
Kako se (ne)gazduje državnom imovinom ilustruje primer najvećeg dužnika, kluba „Mart kafe”, koji je zakupio poslovni prostor u samom centru Beograda u Krunskoj ulici. Prostor mu je izdat još 2002. Prvi problemi sa naplatom kirije nastali su 2006. Tada je doneta sudska odluka kojom se Direkciji omogućava da mesečno podiže s njihovog računa deponovanu sumu od 80.000 dinara na ime kirije. Direkcija tu mogućnost nije iskoristila, pa se dug nagomilavao i dostigao oko 36 miliona dinara. Sve to vreme vlasnici „Mart kafea” su nesmetano koristili državnu imovinu. Oni jesu najveći dužnici, ali ne i jedini, koji ne plaćaju kiriju i zateznu kamatu.
Na spisku onih sa kojima je prema oceni Državne revizorske institucije trebalo raskinuti ugovor i pokrenuti sudski spor kod Republičkog javnog pravobranilaštva su i „Futura plus”, Sportski auto-moto savez Srbije, „Nikola S dizajn” i mnogi drugi.
Sličan pristup Direkcija je imala i prema građanima koji su od nje otkupili državne stanove. Na spisku dužnika, prema podacima iz izveštaja DRI, bilo je čak 486 nosilaca stanarskog prava. Oni duguju Direkciji oko 124,6 miliona dinara. Uprkos tome rukovodstvo ove institucije nije dostavljalo opomene niti je pokretalo sudske postupke kako bi naplatilo potraživanja.
DRI ističe da je Direkcija za imovinu uradila revalorizaciju rata u knjigovodstvenoj evidenciji, ali kupcima stanova nije uputila obaveštenja o revalorizovanim mesečnim otplatnim ratama u 2012.
Ništa bolje se ne ponašaju ni zakupci garaža i garažnog prostora u vlasništvu države. Njih 139 napravilo je dug nešto veći od devet miliona dinara.
Bez obzira na to što sve ukazuje na nedomaćinski odnos čuvara državne svojine prema imovini koja joj je poverena, Direkcija za imovinu negira sve ove primedbe revizora. Nadležni iz ove institucije tvrde da redovno šalju opomene zakupcima koji ne izmiruju obaveze i uredno predlažu Republičkom javnom pravobranilaštvu pokretanje postupka za raskid ugovora i naplatu potraživanja.
– Zbog bolje naplate potraživanja, izlazimo u susret zakupcima i zaključujemo sporazume o plaćanju duga na rate. Time zakupcima omogućavamo da svoje dospele a neplaćene zakupnine izmire u određenom broju rata, uz pribavljanje odgovarajućeg sredstva obezbeđenja (menice ). O svemu ovome smo obavestili DRI – navode u Direkciji.
Posebno skreću pažnju da je naplata potraživanja otežana i zbog teške ekonomske situaciji u zemlji i činjenice da su mnoge firme u blokadi, odnosno da su u mnogim slučajevima pokrenuti i stečajni postupci.
– Kada nema uslova da se dosuđeni iznos naplati u izvršnom postupku prijavljujemo svoje potraživanje u stečajnom postupku, ali je naplata takođe neizvesna – dodaju u ovoj instituciji.
Zamerke na račun loše naplate otkupnine stanova i zakupa garaža u svojini Republike Srbije, odbacuju s obrazloženjem da su ugovori zaključeni u skladu sa Zakonom o stanovanju i drugim podzakonskim aktima u vreme postojanja bivše savezne države.
Nakon raspada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, pored preuzete dokumentacije, Direkcija je, kako objašnjavaju, preuzela aplikaciju koja je sadržala podatke o finansijskoj realizaciji ugovora o otkupu stanova, zakupu stanova i stambenim zajmovima, zaključenim po odredbama Zakona o stanovanju.
– Ne upuštajući se u verodostojnost navedenih podataka nastavljeno je evidentiranje uplata obveznika po tim ugovorima. U skladu sa postignutim dogovorom sa ovlašćenim predstavnicima Ministarstva finansija, nastavili smo da evidentiramo uplate, kao i obračun obaveza po osnovu zakupa – kažu u Direkciji za imovinu.
