Postavljanje alarmnog sistema u stan, a naročito u kuću, odavno nije neuobičajeno za naše prilike.
Postavljanje alarmnog sistema u stan, a naročito u kuću, odavno nije neuobičajeno za naše prilike. Ukoliko se odlučite da postavite alarm, pre toga bi trebalo dobro da se raspitate za različite vrste, a evo i nekih odgovora na najčešća pitanja koje ljudi postavljaju stručnjacima.
Primera radi, dobro je da znate da nije obavezno da alarmom pokrijete sva vrata i prozore. Ako želite da se alarm aktivira na otvaranje prozora, potrebno je da stavite magnetni kontakt na sve prozore, ali ovo vam ne može pomoći ako provalnik razbije ili iseče staklo.
Česta dilema je i da li kupiti žičani ili bežični sistem. Svaki od njih ima vrline i mane. Bežični imaju blagu prednost, jer kod njihovog postavljanja nije potrebno razvlačenje kablova po kući. Međutim, kod njih je zato neophodno da se periodično, na godinu i po do tri, menjaju baterije sa senzorima. Kablovski alarmski sistemi su u osnovi jeftinije rešenje, a njihova prednost je minimalna potreba za održavanjem.
Takođe, vlasnici alarmskih sistema ne moraju da brinu ukoliko nestane struje dok nisu kod kuće. Alarm ima svoj “bekap”, to jest pomoćnu bateriju i nastavlja neometano da radi. Najjednostavniji alarm može bez struje da radi najmanje jedan, a verovatno i više dana.
Ukoliko želite da se osigurate i u slučaju požara, to jest da vas o tome obavesti vaš alarm, dovoljno je samo da dodate senzore za požar u već instaliran sistem.
Kada senzori nisu lepo podešeni i postavljeni ili kada korisnik ostavi otvorene prozore tokom nevremena, tada može doći i do lažnog uključenja alarma. Slično može da se desi usled neodržavanja i nemenjanja baterija na alarmnoj centrali ili kada dođe do nestanka struje kod sistema sa spoljnom sirenom.
Stručnjaci ističu i da rukovanje sistemom alarma ni najmanje nije komlikovano, naprotiv, jer je pravljeno za širok krug korisnika. Rukovanje se sastoji od ukucavanja šifre za ove operacije.
