Beograd - Iako su cene stanova u Srbiji iz godine u godinu sve niže, a prognoze kažu da će tako biti još najmanje dve godine, statistika je izračunala suprotno.
Republički zavod za statistiku objavio je nedavno da su cene novoizgrađenih stanova u Srbiji u drugom polugodištu 2013. porasle 1,7 odsto, u odnosu na prvi deo godine, što je mnoge zbunilo, iako se radi o relativno malom procentu.
Međutim, svi znaju da su stanovi sve jeftiniji, a ne skuplji.
Potpredsednik Građevinsko - industrijske komore Srbije Goran Rodić objašnjava da je naša građevinska industrija mnogo uvozno zavisna, zbog čega su ulazni troškovi pojedinih proizvoda skuplji, preračunato u evrima, što stvara prividnu sliku porasta cene novoizgrađenih stanova.
Međutim, tržišna cena stanova je godinama u padu, a tako će se i nastaviti iz više razloga. Glavni su ti što je platežna sposobnost potencijalnih kupaca slaba – ili su im zarade premale, ili dugoročno nesigurne, a najčešće i neredovne pa ne mogu da se kreditno zaduže na dugi rok, a nemaju ni imovinu koju bi stavili pod hipoteku.
Rodić kaže da smo u 2014. ušli s novim padom cena stanova, a koliko god da su investitori upozoravali prethodnih godina na to da su dodirnuli dno cenovne podnošljivosti i da kvadrati više ne mogu pojeftiniti, život ih demantuje i cena stanova je sve niža. Gde je granica i na kojem nivou će se zaustaviti, danas više niko ne može prognozirati.
Agenti za promet nekretnina koji se dugo bave tim poslom kažu da su stanovi u Srbiji još uvek precenjeni i da će cene morati i nadalje da padaju oko 20 odsto.
Ove godine kvadrati bi mogli pojeftiniti dodatnih deset procenata, što znači da bi se, ukoliko se i sledeće godine nastavi isti trend pada cene, mogli stabilizovati krajem 2015. ili u proleće 2016.
Prosečna cena kvadrata u Novom Sadu kreće se od 800 do 1.150 evra, iako se može naći jeftinijih stanova, kao i skupljih. U ponudi su većinom stanovi starije gradnje, a novogradnja je svedena na minimum. U gradu više nema slobodnog mesta za izgradnju novih stambenih objekata, a zbog male potražnje za stanovima, niko i ne pokušava da započne investicioni ciklus u široj zoni grada.
Većina analitičara je ubeđena u to da će cene stanova padati još ove i sledeće godine, nakon čega bi se mogle stabilizovati. Posle toga neki procenjuju njihov rast, temeljeći to na iskustvima zemalja koje su postale članice EU. Po podacima uglednih evropskih finansijskih institucija, proces pridruživanja Evropskoj uniji dovodi do povećanja cene kvadrata. Rast je izazvan prilivom stranih investicija, povećanjem prihoda građana i dostupnijim kreditima za kupovinu nekretnina. Međutim, sudeći po stanju u susednoj nam Hrvatskoj, i takve prognoze su varljive.
