Dok u pojedinim beogradskim agencijama za promet nekretnina tvrde da se tržište stabilizovalo, u drugima kažu da je situacija - katastrofalna.
Dileme nema oko jednog, u odnosu na početak prošle godine cene kvadrata su snižene od 15 do 20 odsto.
Prema rečima Katarine Lazarević, suvlasnice agencije Alka i dalje padaju. Kupaca, međutim, nema ni po takvim cenama, a glavni razlozi su - skupi krediti i neizvesna radna mesta.
Ko zaista želi da proda nekretninu spreman je da spusti cenu. Za velike stanove čak i za 15.000 do 20.000 evra i to bez nagovora agenta.
"Mislim da se cene više nikada neće vratiti na staro, odnosno na period 2008. godine, kada je cena kvadrata bila astronomska. Postaje jasno da povoljna cena nekretnine nije dovoljna da bi se ušlo u kupovinu. Problem su krediti i stalan posao", kaže Katarina Lazarević.
Veliki deo kupaca svoju šansu je video na lokaciji nekadašnje voždovačke kasarne „4. jul“, jer država tu subvencioniše cenu kvadrata. Iako trenutno najpovoljniji uslovi, međutim, za mnoge su i dalje nedostižni. Podstanari teško mogu istovremeno da plaćaju kiriju i ratu kredita.
Zajmovi su i dalje veoma skupi. Mnogi su se prešli i pre nekoliko godina uzeli pozajmicu indeksiranu u švajcarskim francima, pa sada kada ne mogu da podmiruju astronomske rate, prodaju stanove kako bi namirili dugove.
Ogromni su i prateći troškovi kredita, ali i kupoprodaje nepokretnosti. Samo upis hipoteke košta 0,2 odsto vrednosti zajma. Taksa za overu ugovora u sudu, primera radi, za stan vredan 100.000 evra košta - 39.000 dinara.
"Ova kriza donosi talas ljudi koji prodaju stanove da bi otplatili kredit", dodaje Katarina Lazarević.
Ona navodi da se "nepokretnosti najviše vraćaju zbog duga, gubitka posla, nemogućnosti plaćanja rate ili razvoda. Na tržištu su se pojavili i stanovi iz nasledstva, gde novi vlasnici svesni da će morati da plate porez na kapitalnu dobit od deset odsto, ipak, prodaju stan da bi došli do novca".
Ostrvo jeftinije od stana u Beogradu
Za cenu prosečnog stana u Beogradu moguće je kupiti jedno ili čak nekoliko ostrva neke od tropskih zemalja ili Kanade.
Naime, u glavnom gradu Srbije najtraženiji su stanovi od oko 50 kvadratnih metara, sa prosečnom cenom od 60.000 do 70.000 evra, a najjeftinije ostrvo, prema podacima svetskih agencija za nekretnine, jeste Gatun u Panami, a košta oko 21.500 evra.
Ostrvo Gatun prostire se na 3.000 kvadratnih metara. Stručnjaci preciziraju da na njemu žive majmuni, papagaji, tukani i tapiri, da je pokriveno mobilnim signalom i da ima struje, a da je do najveće luke u svetu, Panama Sitija, moguće stići za 40 minuta.
Sledeće na spisku najjeftinijih ostrva u svetu jeste Mekgibon u Kanadi. Ono se prostire na 25.292 kvadratnih metara i može da se kupi za oko 25.200 evra. Ostrvo se nalazi kod velikog grada Frederiktona, na nekoliko minuta od poslovnog centra glavnog grada kanadske provincije Nju Bransvik.
Među tri najjeftinije ponude ubraja se i panamsko ostrvo Dolfin Bej, koje košta 28.600 evra. Nalazi se na dvadesetak minuta brodom od arhipelaga Bokas del Toro, a ima 610 kvadratnih metara, na kojima raste ananas.
Najskuplje ostrvo na listi 10 najdostupnijih jeste kanadsko ostrvo Bambo, na 10.926 kvadratnih metara, koje košta 71.500 evra.
