Cene nekretnina u Srbiji u 2014. godini nisu značajnije pale u odnosu na prošlu godinu i ne očekuje se njihov dalji pad, jer su se zaustavile na realnom novu, kažu stručnjaci za tu oblast.
Predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Ðorđević je rekao Tanjugu da se u prethodnih godinu i po dana stabilizovalo domaće tržište nekretnina.
Prema njegovim rečima, zemlje regiona imaju, takođe, loš trend i, na primer, u Hrvatskoj su cene nekretnina u prva tri kvartala ove godine pale oko devet odsto u odnosu na isti period lane.
"Uvođenje javnobeležničkog sistema u Srbiji uopšte nije uticalo na cene nekretnina niti na promet. Mi posledice tog sistema osećamo zbog štrajka advokata, ali ne i u poslu pošto se ništa bitno nije promenilo, osim što građani više ne čekaju u velikim redovima prilikom overe (ugovora) u sudu“, kazao je Ðorđević.
On je rekao da ne očekuje da će cene nekretnina značajno padati u narednoj godini.
"Tržište može ponovo da raste ako bude subvencionisanih stambenih kredita, jer njihov izostanak je u ovoj godini uticao na promet jeftinijih stanova na periferiji, koje su mogli da kupuju kreditni kupci“, naveo je on i dodao da će građani, ako ne bude nekih velikih kampanja kako će stanovi pojeftiniti, i dalje kupovati nerektnine, jer je to i dalje najsigurniji oblik za ulaganje i čuvanje novca u zemlji.
Domaćem tržištu nekretnina, kaže, u prethodniih pet godina nisu pogodovale velike kamate na oročene depozite banaka, jer su kamate bile veće od pet ili šest odsto na oročenje deviznih sredstava na godinu dana, zbog čega je rasla štednja.
"Svake godine je devizna štednja rasla oko 600 ili 700 miliona evra i barem polovina tog iznosa bi u nekim drugim okolnostima išla u kupovinu nekretnina“, naveo je Ðorđević.
To se kod nas nije desilo, ističe on, zbog velkih kamata na oročena sredstva, zato što je država u periodu od 2008. do 2010. pravila kampanju da će cene nekretnina pasti, kao što su pale u SAD usled ekonomske krize.
On je rekao da u Srbiji tržište nekretnina nije toliko kreditno kao na zapadu odnosno tražnja nije direktno proporcionalna odobrenim stambenim kreditima, već u Srbiji građani i privreda kupuju nekretnine zato što je, na primer, nerazvijeno tržište hartija od vrednosti.
Član predsedništva Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije Miroslav Cvetković je rekao Tanjugu da je u Srbiji veliki rast cena nekretnina bio tokom 2008. i 2009. godine kada su cene dostigle vrtoglave iznose posle čega su počele da padaju u skladu sa svetskom ekonomskom krizom i prilikama u društvu.
"Kako su cene padale dostizale su određen nivo na kome su se zaustavljale. U ovoj godini ako poredimo decembar 2013. i 2014. ne možemo govoriti o nekom značajnom padu cena u prethodnih godinu dana“, istakao je Cvetković.
Ovaj menadžer za nekretnine kaže da su se cene izjednačile i da se tržište "edukovalo“, to jest da su građani napokon shvatili koliko njihove nekretnine vrede, kako nove tako i polovne.
Prema njegovim rečima, pogrešno je mišljenje da se najviše prodaju novi stanovi.
"Ne bih se složio da je sve manje kupaca, jer oni postoje. Beograd je veliko i živo tržište i za svakog postoji odgovrajuća nepokretnost koja ga čeka“, naveo je Cvetković.
On objašnjava da u Beogradu ima kvalitetnih stanova čije cene ne padaju, kao i da se zavisi od šire i uže lokacije, kvadrature i strukture stana, sređenosti, da li ima parking, garaža i drugo.
"Ako govorimo o padu cena, možemo u stvari govoriti o tome koliko su prodavci bili spremni da spuste početne cene u skladu sa onim što je njihova realna odnosno tržišna vrednost, po kojoj će se nekretnina prodati“, zaključio je Cvetković.
Prema nekim procenama, u Srbiji su od 2008. godine do sada cene stanova pale za oko 30 odsto.
Na primer, četvorosoban stan u beogradskom naselju Mirijevo je 2008. i 2009. mogao da se proda po ceni od 1.200 evra po kvadratu, a prošle godine za oko 900 evra.
Agenti za nekretnine u Srbiji kažu da su cene u oglasima uvek nešto više od onih po kojima se nekretnine prodaju i da sve zavisi od toga koliko je prodavac spreman da čeka.
Na primer, prema podacima portala „Imovina.net“, prosečna cena stambenog kvadratnog metra na Banovom brdu je 1.163 evra, na Ceraku 989, u Filmskom gradu 1.065, Rušnju 552, Čukaričkoj padini 1.116, Žarkovu 965, Železniku 857 i Kanarevom brdu 963.
Takođe, na osnovu prosečnih cena iz oglasa na tom portalu, kvadratni metar u Košutnjaku je 1.074 evra, na Miljakovcu 928, Petlovom brdu 778, Rakovici 918, Vidikovcu 894,
Banjici 957, u Braće Jerković 971, Dušanovcu 1.216, Kumodražu 897, Konjarniku 1.053 i Mirijevu 889 evra.
Na teritoriji Palilule cene izgledaju ovako, Borča 729 evra, Karaburma 872, Kotež 604, Krnjača 810, Višnjica 920, Višnjička banja 925...
K ada je reč o Novom Beogradu, cene stanova kod Arene su 1.314, na Bežaniji 992, u Blokovima 1.059, kod opštine 1.356 i Sava centra 1.310.
Kvadratni metar na Altini je 794 evra, u centru Zemuna 1.217, na Gardošu 918, Gornjem gradu 885, Zemun polju 713, Surčinu 642...
Kada je centar grada u pitanju tu treba izdvojiti 1.636 evra, na Andrićevom vencu 2.149, Bajlonijevoj pijaci 1.464, Dorćolu 1.607, Skadarliji 1.518, Dedinju 1.645...
Na Crvenom krstu je cena 1.526 evra, u Južnom bulevaru 1.462, Neimaru 1.537, Vračaru 1.624, Čuburi 1.537, Senjaku 1.361...
Cene stanova u većim gradovima u Srbiji su ispod 1.000 evra po kvadratu.
