Međutim, kako se tržište nekretnina oporavlja, a negde treba i živeti, šta je bolje ili isplativije – zadužiti se, na primer za 80.000 evra za neki prosečni stan ili plaćati najam?
Najam u takvom stanu košta oko 350 evra, rata 20-godišnjeg kredita oko stotinu evra više.
Biti ili imati – podstanarstvo ili kredit? Mnogi smatraju kako je, bez obzira na velike finansijske izdatke, kredit bolje rešenje, jer biti svoj na svome sigurnije je rešenje. Međutim, sledećih 20 do 30 godina nismo na svome. Vlasnik je stana, sve do otplate kredita – banka.
Kao i u svemu, imamo argumente pro et contra. Ako niste stalno zaposleni, često se selite ili menjate posao, ulazak u kredit, koji mnogi finansijski analitičari zovu nužno zlo, nije pametno rešenje. Doduše, u tim uslovima ne znamo koja bi vam banka i odobrila kredit.
S druge pak strane planirate li dugoročno, u koliko-toliko sigurnim uslovima, kredit je bolja opcija. Nakon predugog vremena otplate kredita, ipak ste vlasnici nekretnine.
Zanimljivo je kako stranci, za razliku od nas, nemaju toliku potrebu da poseduju nekretninu.
Iznenađuje činjenica da je u nerazvijenim zemljama mnogo češća praksa da se poseduje nekretnina nego da se unajmljuje. Nakon izvesnog broja godina, ako bi imao sreću da ga zaobiđe otkaz, korisnik kredita postao bi punopravni vlasnik stana. Podstanar bi ostao punopravni vlasnik svoje, kreditom neopterećene plate i ušteđevine koju je mogao da izdvaja.
