Lokalne samouprave ne nameravaju da umanje cene dažbina koje građevinari moraju da izdvoje za troškove komunalnog opremanja i građevinskog zemljišta, pa je samim tim malo verovatno i da će cena kvadrata u izgradnji, koja se kreće od 700 do 1.110 evra, ubuduće biti niža. S druge strane, to verovatno neće pozitivno uticati na prihode lokalnih samouprava, jer će i gradnje biti sve manje, pa će i prihodi po osnovu građevinskih taksa biti još niži.
„Zahvatanja“ lokalnih samouprava prema građevinarima su, bar prema rečima čelnika opština i gradova po Srbiji, ionako „na granici izdrživog“, pa ih je zato nemoguće smanjiti.
Koliko je situacija alarmantna, govori i podatak da je u oktobru ove godine prodato za 30 odsto manje stanova nego u istom mesecu 2010. godine. Minimalna cena cena kvadrata novogradnje u Beogradu iznosi čak 1.100 evra i za 450 evra je veća od one u Kragujevcu, za oko 350 evra od one u Nišu i 250 u Novom Sadu, pokazuju podaci građevinskih radnika u tim gradovima. Kako i ove najniže cene predstavljaju ogromno opterećenje za potencijalne kupce, iz Privredne komore Srbije, ali i pojedini investitori, apelovali su da se smanje zahvatanja lokalne samouprave, grada i republike za troškove komunalnog opremanja i građevinskog zemljišta.
Strukturu kvadrata čini više elemenata: od građevinskih radova, preko troškova direkciji za sve priključke, i na kraju troškova za zemljište i takse. Cena građevinskih radova je, ako se porede ova četiri grada, najveća u Beogradu, i iznosi oko 600 evra, ali to ne utiče presudno na razliku u ceni, jer se ključna razlika pravi na koštanju zemljišta i obavezama ka direkciji.
Izvor: Blic
