Iako poslednjih godina liči na veliko gradilište, Beogradu nedostaje oko 200.000 stanova ili jedan veći grad.
Potražnja, a sa njom i cene, porasla je između ostalog i zbog stambenih kredita koje je zaključno sa 2007. godinom koristilo 34.000 građana. U Agencijama za promet nekretnina procenjuju da se pad cena stambenog prostora može očekivati tek kada ponuda bude bar četiri puta veća od potražnje, kako saznaje B92.
Predsednik udruženja agencija za promet nekretnina Tomislav Sekulić kaže da činjenica da u prestonici nedostaje 200.000 stanova, utiče na formiranje cene kvadrata u Beogradu.
„Ja sam veliki optimista i očekujem da će za godinu ili dve, najviše zbog toga što se u Beogradu mnogo gradi, doći do poravnanja ponude i potražnje i da ćemo imati jednu uravnoteženiju cenu kvadrata. Svesni smo da je ona sada neverovatna”, navodi on.
Direktorka Agencije za nekretnine Kapital haus Marija Pavlović kaže da su najtraženiji stanovi na Vračaru, gde se cena kvadrata kreće od 2.000 evra naviše, a tražen je i Novi Beograd. Samo za poslednjih godinu dana vrednost stanova u tom delu grada porasla je za 50, a negde čak i za 70 odsto. Kvadratni metar na pojedinim lokacijama, kao na primer kod Arene, ceni se i po 3.000 evra.
„Ako pogledamo cene u centru grada i uporedimo sa regionom mi smo najskuplji, sigurno skuplji od Zagreba, Budimpešte, Sofije...U Sofiji i Budimpešti u centru grada možete da kupite stan po ceni od 1.000 evra po kvadratu”, kaže ona.
Direktor Privredne komore Beograd Milan Janković kaže da Beogradu nedostaje jedno novo veliko naselje.
„Veliki su troškovi za cenu kavadrata i nema razloga da bude jeftinije, na Vračaru, Starom gradu, Savskom vencu ili gde god. Ali oformimo treći Beograd preko Dunava. Ako se izgradi most, čemu će služiti ta površina Banata ako ne bude 550 evra koliko je sada u Obrenovcu. Zašto da ne napravimo sto hiljada stanova u tom trećem Beogradu”, smatra Janković.
Beograd, međutim, nema više slobodnog zemljišta koje bi ponudio investitorima. Još se čeka izmena urbanističkog plana kojim bi mnoge oranice uz autoput bile pretvorene u gradsko građevinsko zemljište.
