Najneprijatnija informacija koju klijent može da dobije od banke je ona o podizanju hipoteke. To znači da se ugovor raskida, banka preuzima stan ili drugu nekretninu, a nesolventni dužnik ide na ulicu. Ipak, korisnici stambenih kredita kod nas su veoma ažurni, jer od 98. 000 takvih zajmova, koliko se otplaćuje, obaveze ne ispunjava 3. 600 klijenata. Banke su zato aktivirale 900 hipoteka. To ne znači da su se nesuđeni vlasnici već našli na ulici jer se to se događa tek nakon što se ceo postupak okonča.
Kada se jednom aktivira hipoteka nema više šanse da se kredit vrati na stari kolosek i otplata nastavi. Jedini spas za dužnike u tom slučaju je da pronađu celokupnu sumu novca za otplatu kredita. Međutim, za većinu dužnika to je neizvodljivo pa im ostaje da se nada da će u stanu ostati još neko vreme, pošto ovi postupci dugo traju.
Kako izgleda ceo taj postupak i šta klijent praznih yepova može da uradi? Kada klijent kasni sa plaćanjem rate 30 dana banka šalje opomenu. Ukoliko se klijent odazove pozivu banke ispuni i obavezu ili uspe da dogovori reprogram ili grejs period, otplata se nastavlja u skladu sa novim aneksom ugovora. Ako, pak, nema ni para ni dogovora, nastavlja se postupak vezan za hipoteku i prodaju nepokretnosti. U bankama naglašavaju da oni to nerado čine jer im je cilj da naplate kredit a ne da se bave prodajom nekretnina.
Međutim, nakon što ovaj neprijatni postupak jednom počne nema više zaustavljanja, a zbog ugovorenih obaveza banke i Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Kada dotle dođe, vraćanje celog zajma je poslednja šansa dužnika da ostane u stanu. Pošto se to obično ne događa, banke nude drugo rešenje - dužniku se obično predlaže da sam nađe kupca i tako, nakon prodaje, banci uplati novac. Ukoliko je suma, koja se dobije bilo tako, bilo javnom prodajom na aukciji, nedovoljna za otplatu celog duga za dužnika nastaje novi problem. On mora da nastavi da plaća banci kredit dok ne izmiri sve preostale obaveze, odnosno razliku između cene prodatog stana i sume kredita koju mora da vrati.
Praksa govori da dužnik retko kad nađe kupca i da se češće dešava da stan završi na aukciji. Kod nas se većina ovih nekretnina pojavi na sajtu ”Doboš“. A onda...
- Tada se primenjuju odredbe našeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju - kaže jedan od osnivača i direktor “Doboša” Vladimir Vujović.
- Prilikom prve prodaje formira se cena koja je 66 odsto procenjene vrednosti. Ako u prvom krugu ne bude kupca sledi druga prodaja, a cena nekretnine tada pada na 33 odsto vrednosti. Ukoliko ni tada nema zainteresovanih i prodaja nije obavljena ide se na novu procenu vrednosti i prodaja kreće ponovo.
Vujović objašnjava da su kupci sve manje rezervisani prema ovakvim nekretninama. Cene su povoljne i preko banke, koja je poverilac, dobijaju nekretninu sa čistim i sređenim papirima.
Ima li šanse da klijent banke sam kupi ”svoj” stan za trećinu vrednosti? Zvanično on ne može da se pojavi kao kupac ili učesnik aukcije ali to mogu da učine prijatelji i rođaci za njega nezvanično. Međutim i u tom slučaju ostaje mu da otplati sumu između cene stana i kredita. Izgleda da kada se podigne hipoteka nema srećnih rešenja, a otežavajuća okolnost je i to što su cene nekretnina prethodnih godina pale.
