U Srbiji, nadležni četvrt veka obećavaju da će stati na put divljoj gradnji. Donose propise i produžavaju rokove za predaju i dopunu dokumentacije nelegalnih objekta – poslednji je bio 30. april. Do kraja juna, resorno ministarstvo trebalo bi da izađe s novim predlogom zakona o legalizaciji.
Sa građevinskom dozvolom, Kragujevčanin Radislav Vukojčić podigao je kuću 1979. godine. Posle deset godina dozidao je 30-tak kvadratnih metara, ali ovoga puta bez dozvole.
Radislav Vukojčić, vlasnik kuće u Kragujevcu kaže da su 1979. i 1980. godine dolazili i rušili objekte, koji su kasnije podignuti na istim mestima, ali ih niko kasnije nije obišao niti je zabranio gradnju. I tako se, decenijama, radilo širom zemlje. Od 2003. godine, samo u Kragujevcu predato je 27.000 zahteva, a rešeno tek 6.400.
Tomislav Spasenić iz „Gradske uprave za imovinu Kragujevac“ kaže da se to odnosi na dpunu, kopiju plana, list nepokretnosti, projektnu dokumentaciju..
U prestonici, se najviše gradilo bez građevinske dozvole. Po njenom dobijanju, investitori tokom gradnje odstupaju od dozvoljene spratnosti, pa problem imaju i kupci stanova, ali i vlasnici kuća pored tih zgrada, kojima se urušavaju legalno izgrađene kuće.
Dragan Jelenković, šef „Odseka za urbanizam“ u Boru navodi primer zgrade koja po regulacionom planu može da ima prizelje i tri sprata a ona ima pet spratova – gradi se devet godina i ništa nije preduzeto zbog nelegalne gradnje.
U gradskoj inspekciji kažu da su nemoćni da to spreče, traže bolju saradnju sa tužilaštvom i policijom.
- Mi izađemo na teren i konstatujemo da je investitor odstupio od građevinske dozvole da je ozidao više od onoga što stoji u tehničkoj dokumentaciji. Mi bez obzira na sve i što je u postupku legalizacije donosimo rešenje i zaključak ali ga ne izvršavamo dok se legalizacija ne okonča i to investitori maksimalno koriste – objašnjava Zagorka Panić iz „Sekrtarijata za inspekcijske poslove grada Beograda“.
Tako se u Beogradu u poslednje dve godine pojavilo oko 20.000 novih nelegalnih objekata, kazu u „Sekretarijatu za legalizaciju“ i apeluju da se rok za legalizaciju više ne produžava.
Nemanja Stajić iz „Sekretarijata za legalizaciju“ kaže da je predlog da se određeni investitori koji nisu na vreme i u skladu sa ugovorenim obavezama izmirivali naknadu za uređenje građevinskog zemljišta a istovremeno su i odstupali od građevinske dozvole koje su dobijali, gradili više kvadrata – stave na „crnu listu“ gde će biti sankcionisani.
Većina domaćinstava je u nezavidnoj situaciji jer su njihove kuće građene pre 30 godina jeftinije od legalizacije. S obzirom na to da su oni gradili da bi rešili stambeno pitanje, legalizacija bi za njih trebalo da bude povoljnija.
A nesavesni investitori, naglašavaju u „Sekretarijatu za legalizaciju“, moraju da se krivično gone i nateraju da plate legalizaciju.
