Док више стотина хиљада некадашњих власника или наследника одузете имовине у Србији чека измену Закона о реституцији да би остварило повраћај онога што им је одузето, Агенција за реституцију је протеклих година вредно радила на враћању одузетог пословног простора, зграда, станова и земљишта: држава је до сада вратила 3.655 таквих јединица.
По последњим подацима од прошле недеље, само у Новом Саду старим власницима или наследницима враћено је 246 пословних зграда, пословног простора и станова. У Панчеву је до своје имовине дошло њих 85, Суботиици 60, Зрењанину 46, Сомбору 42, Сремској Митровици 24, Србобрану 16, Кикинди десет, Сенти девет, Кањижи осам. По седам одузетих објеката враћено је у Вршцу, Кули и Ади, док је та бројка у Шиду пет. По четири је враћено у Ковину и Врбасу, а по три у Бачком Петровцу, Апатину, Жабљу, Инђији, Ковачици, Петровардину. Најмање враћених објеката је у Алибунару – два, и у Сремским Карловцима, где је само једна зграда припала некадашњем власнику.
Од почетка примене Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама до краја прошле године Агенција за реституцију донела је 1.629 управних аката, од чега су 998 решења, а 641 закључци. Највише имовине враћено је Српској православној цркви, која иначе има и највећа потраживања одузете имовине. Тако је СПЦ враћено 42.967 квадрата објекта , од чега 7.800 квадрата стамбених, 30.876 пословних и 4.291 мешовитих. Враћено јој је и 43.715 хектара земљишта, од чега је највише шумског, а најмање грађевинског. Римокатоличкој цркви враћено је 21.563 квадрата објеката и 691 хектар земљишта. Осталим црквама и верским заједницама враћено је 16.306 квадратних метара објеката и 986 хектара земљишта.
Изменама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који је усвојен 2011. године, уследиће због потребе за ефикаснијим поступањем по захтевима за враћање одузете имовине и обештећењу, којима би се омогућило одлагање финансијских обавеза државе у погледу обештећења, с једне стране, и бржи повраћај одузете имовине старим власницима, с друге.
Једна од најважнијих измена је давање могућности старим власницима да добију право на земљиште из комасације. То законско решење чекало се од почетка реституције јер је одмах било јасно да Закон о враћању одузете имовине и обештећењу то питање није прецизно решио. То је уједно и разлог што је од свих некретнина до сада најмање враћено ораница.
По речима директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, Агенција је примила око 10.000 захтева за враћање пољопривредног земљишта и њиме је обухваћено 30.000-40.000 грађана. Без измена закона они не могу остварити своје право.Захтеви укупно обухватају око 96.000 хектара земљишта.
Негде није враћен ни ар земље
Да се закон мора мењати, показује и податак да у неколико војвођанских општина још није враћен ниједан квадрат пољопривредног земљишта. Тако у општинама Ада, Алибунар, Врбас, Кањижа, Кула, Нови Бечеј, Сента и Шид нико од старих власника или наследника још није добио решење о враћању одузетог пољопривредног зем-љишта.
